Koridor 10 Foto: Beta/Vlada Srbije/Slobodan Miljević

U 20 sati je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pustio u promet ovu saobraćajnicu, uz vatromet i osvetljenje u bojama srpske zastave na 62 metara visokom mostu Vrla ispred koga je ceremonija obavljena. Vučić je rekao da su ljudi sa juga Srbije izgradili sve ono što generacije pre njih nisu uspele.

„Možete da se ponosite onim što ste napravili, ne za sebe, već za našu decu i našu budućnost. Ovim putem će ići i Grci, i ljudi iz Severne Makedonije, i Crnogorci, i Albanci, i svi iz Evrope i svima će sada biti razumljiviji i Srbija i srpski jezik. Ne postoji način da se ljudi bolje povežu od izgradnje puteva, svaki put je put ka miru, a autoput je najkraći put ka miru. Srbija ovim pokazuje čemu teži kakve su joj ambicije“, rekao je predsednik.

Radovi na deonici kroz Grdeličku klisuru trajali su šest godina i koštali oko 400 miliona evra. U pitanju je graditeljski izuzetno težak teren, sa 36 mostova i dva tunela, od kojih je jedan, Manajle, najduži u Srbiji. Za prolazak kroz Grdelicu vozilima će sada trebati dvadesetak minuta, a put od Beograda do Skoplja prelaziće se za 3,5 sata, kako je to na ceremoniji otvaranja autoputa primetio premijer Severne Makedonije Zoran Zaev. To je bar sat vremena brže nego do sada.

„Uklonjeno je 650.000 kubika kamena, ugrađeno više od 200.000 tona asfalta u autoput, izgrađeno 36 mostova, probijena tri kilometra tunela, da bi danas od Horgoša do granice sa Severnom Makedonijom moglo da se stigne za nekih pet časova“, dodao je Vučić.

Rokovi za završetak Koridora 10 više puta su odlagani, a graditeljima je najviše problema zadavala takozvana Kosina 2, koja se uporno odronjavala, zbog čega je predsednik Vučić predložio da se ukloni celo brdo, a pominjao je i rušenje topovima. Srećom, nijedan od ovih predloga nije usvojen, već su inženjeri uspeli da konvencionalnijim metodama obezbede kosinu. Proboj kroz Grdeličku klisuru zahtevao je više velikih građevinskih poduhvata, među kojima su najimpresivniji most Vrla, dug 644 metra, čiji se stubovi izdižu i do 62 metra iznad klisure, kao i tunel Manajle, dug 1.804 metra.

Međutim, osim što je autoput kroz Grdeličku klisuru remek delo građevinarstva, kako ga je nazvala ministarka infrastrukture Zorana Mihajlović i najteži graditeljski poduhvat u Evropi, kako ga je nazvao Vučić, ceo Koridor 10 je i spomenik neodgovornosti i olako datih obećanja političara i njihove nesposobnosti da završe najvažniji infrastrukturni projekat u državi. U jednom intervju je bivši ministar infrastrukture Milutin Mrkonjić rekao da projekat izgradnje autoputa do granice sa Makedonijom postoji još od 1991. godine.

Stariji se sećaju i nekih otvaranja radova na deonici od Preševa do Vranja još 1997. godine. Međutim, na izgradnji Koridora 10 stvarno se radilo tek od 2000. godine. Ipak udarnički, više sa obećanjima, manje sa poslom, krenulo se 2008. godine baš kada se nad svetom nadvijala svetska ekonomska kriza. Na žalost nismo uspeli da dobijemo informaciju od Ministarstva građevina niti od Koridora Srbije koliko je koštala izgradnja Koridora 10, ali se 2008. godine operisalo sa iznosom od 1,7 do dve milijarde evra računajući i završetak obilaznice oko Beograda.

U julu 2008. godine tadašnji ministar infrastrukture rekao je da za dve i po godine autoput mora biti završen inače će nam sav saobraćaj preuzeti Koridor 4 koji ide kroz Rumuniju i Bugarsku. I Mlađan Dinkić je izjavio da je završetak auto-puta na Koridoru 10 do 2011. godine prioritet nove Vlade Srbije. „Ni ja ni G17 plus nećemo izaći na sledeće izbore ukoliko ne bude završen Koridor 10 u ovom mandatu“. Naravno, nije se desilo ni jedno ni drugo. Niti je autoput završen, niti Dinkić nije izašao na izbore.

Onda je u februaru 2009. godine Mrkonjić najavio završetak izgradnje najteže deonice autoputa kroz Grdeličku klisuru do 1. maja 2011. godine, kao i da je sklopljena finansijska konstrukcija. U maju iste godine tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić ponavlja da će „ova Vlada ispuniti obećanje i završiti izgradnju auto-puta“. Sledeće godine Mrkonjić tvrdi da se ne kasni sa izgradnjom Koridora 10 i da će biti završen do maja 2012. U avgustu 2011. Godine, kada je po prvobitnim obećanjima već trebalo da idemo u Grčku na more autoputem, stiže novo obećanje: biće do jula 2013. godine. U januaru 2013. rok se prolongira za 2014.

Sredinom 2014. godine Zorana Mihajlović kao ministarka saobraćaja obećava da će Koridor 10 biti gotov do kraja 2016. godine. U međuvremenu Koridor 10 ispada sa mape panevropskih saobraćajnica. Zvaničnici tvrde da to nije zato što nije gotov, već zato što Srbija nije u EU.

Mala pauza u obećanjima nastupa do 2017. godine kada se najavljuje završetak Koridora za februar 2018, pa za kraj 2018. U tom trenutku čuveno brdo, odnosno kosine u Grdeličkoj klisuri koje se obrušavaju, odlažu konačni završetak, a ova deonica u javnosti dobija naziv „Skadar na Bojani“. U tom trenutku otkriva se i deo javašluka na izgradnji, pa Ministarstvo traži od Inženjerske komore da oduzme licence brojnim inženjerima koji su radili na projektovanju, izvođenju radova i nadzoru pošto je utvrđeno da autoput nema građevinsku dozvolu, pošto je 11 puta menjan projekat i to bez saglasnosti projektanta CIP-a.

Indirektne koristi od autoputa i za državu i za opštine kroz koje prolazi je teško izmeriti, ali prema podacima JP Putevi Srbije prihodi od putarina na Koridoru 10, dakle od Subotice do Beograda, od Šida do Beograda, od Beograda do Preševa i od Beograda do Dimitrovgrada iznosili su skoro 200 miliona evra.

Koridor 10 spajanjem sa Makedonijom ipak nije završen, jer se još rade deonice na Ipsilon kraku kod granice sa Mađarskom, na istočnom kraku ka granici sa Bugarskom, a obilaznica oko Beograda koja se vodi kao deo koridora nije ni blizu kraju.

Povezani tekstovi