Foto: T. S.

Tokom jula, Unija poslodavaca Srbije tradicionalno realizuje konsultacije i istraživanje stavova poslodavaca sa ciljem da se sagledaju stavovi privrednika po pitanju visine minimalne cene rada. Pregovori sa sindikatima na tu temu počeće tokom ovog meseca, s obzirom da se će se u septembru u okviru Socijalno-ekonomskog saveta razmatrati visina minimalne cene rada za 2020. godinu. Sprovedena anketa pokazuje da je 46 odsto anketiranih privrednika zauzelo pozitivan stav prema rastu minimalne cene rada od čega njih 22 odsto to uslovljava umanjenjem poreza i doprinosa ili uvećanjem neoporezivog dela zarade. Anketa pokazuje da su pozitivan stav o povećanju minimalne cene rada u najvećoj meri zauzeli privrednici iz sektora mikro i malih privrednih društava dok je svega 30 vlasnika velikih i srednjih kompanija pozitivno ocenilo rast „minimalca“. Među njima je bilo najviše stranih investitora (75 odsto). Predloženi iznosi minimalne cene rada se kreću u rasponu od 160 do 300 dinara po radnom času, ali je najveći broj privrednika predložio rast od 10 odsto uz poreske olakšice koje očekuju.

Dobijeni rezultati pokazuju da se stavovi poslodavaca u velikoj meri razlikuju i dok privrednici iz sektora tekstilne industrije i trgovine smatraju da nema osnova za rast minimalne cene rada, poslodavci iz prerađivačkog sektora smatraju da „minimalac“ treba povećati, ali za onaj procenat za koji budu rasterećeni poreza i doprinosa na zarade. Prostora za rast zarada ima najviše kod poslodavaca koji poslovnu delatnost obavljaju u Beogradu ili na teritoriji Vojvodine, dok je najmanje očekivan rast zarade kod poslodavaca u istočnoj i južnoj Srbiji gde svega 10 odsto anketiranih poslodavaca smatra da je moguće povećati minimalnu cenu rada.

Sa druge strane, predstavnici sindikata ne spore da su državni nameti poslodavcima na plate zaposlenih veliki, ali i pored toga smatraju da postoji prostor da se minimalne zarade povećaju.

Ivica Cvetanović, predsednik Konfederacije slobodnih sindikata, kaže za Danas da je realno da se poveća i minimalna zarada i snize porezi na zarade.

– Kada je reč o visini minimalne zarade Srbija se nalazi na samom začelju u regionu. Minimalne zarade u Srbiji su izuzetno male, između 25. do 27.000 dinara i sa njima je veoma teško preživeti. Shodno tome, a uvažavajući i činjenicu da raste BDP, minimalne zarade bi trebalo povećati. Naš stav je da bi u naredne dve godine minimalne zarade trebalo da porastu do tog nivoa da podmire potrebe minimalne potrošačke korpe. Svesni smo da do toga na žalost ne može da dođe odmah te stoga Konfederacija slobodnih sindikata očekuje da će od jeseni najniže zarade u Srbiji biti povećane za 10 odsto što bi omogućilo podizanje životnog standarda radnika koji primaju „minimalac“ – navodi naš sagovornik i dodaje da taj nivo u naredne dve godine treba da se diže sve dok ne dostigne iznos troškova minimalne potrošačke korpe.

Cvetanović ističe da je nužno smanjiti poreska opterećenja sa kojima su suočeni poslodavci posebno poreze na plate ali da to nije uzročno posledično vezano za podizanje minimalne zarade.

– Država treba da izađe u susret poslodavcima i smanji njihova poreska opterećenja. Međutim, to nikako ne znači da do povećanja minimalne plate ne treba ili ne može da dođe ako država ne izađe u susret poslodavcima. Činjenica je da prostora za povećanje minimalnih plata ima i da to treba što pre učiniti bez bilo kakvog uslovljavanja – navodi Cvetanović.

*Željko Veselinović, predsednik Udruženih sindikata Srbije „Sloga“, kaže za Danas da u toj sindikalnoj centrali uopšte ne mare za predloge i zahteve Unije poslodavaca Srbije.

– Tu organizaciju ne smatramo ni kredibilnim ni legitimnim predstavnikom poslodavaca u Srbiji. Unija poslodavaca Srbije naime ima lažnu reprezentativnost. Nema dovoljno članova da bi bila reprezentativna poslodavačka organizacija i članica Socijalno-ekonomskog saveta. Svojevremeno je ta organizacija dobila reprezentativnost tako što je potpuno neshvatljivo upisano da su njene članice vlasnici kolektiva u kojima nisu imale apsolutno nikakav udeo a radilo se uglavnom o velikim državnim preduzećima. Dakle, reč je o lažnoj reprezentativnosti. U tom smislu ono što oni kažu, tvrde, predlažu i zahtevaju za nas nema nikakav značaj niti legitimitet – ističe Veselinović. Prema njegovim rečima minimalna zarada treba da dostigne nivo od 350 evra.

– To nije nikakva paušalna računica već precizno izanalizirana cifra koja može da omogući radnicima sa minimalnim zaradama da podignu svoj izuzetno nizak životni standard i održe egzistenciju svojih porodica na prihvatljivom nivou. Naravno, svesni smo da i to nije dovoljno za kvalitetan život, ali je u ovom trenutku daleko bolje od onog šta imamo sada kada je reč o minimalnoj zaradi. U tom smislu bilo bi potpuno pravilno i oportuno ukinuti poreze na zarade pod uslovom da poslodavci sredstva koja budu oslobođena na taj način utroše na povećanje plata ili na ulaganje u proizvodnju ili pak da tu sumu podele i ulože i u jedno i u drugo – zaključuje Veselinović.

Povezani tekstovi