Povećanje plata u javnom sektoru dok ekonomija tone - neodrživo 1Foto: FoNet/ Instagram predsednika Srbije

Od tada svaki novi izveštaj i prognoza su sve oprezniji i pesimističniji, a sada već u julu imamo zdravstvenu situaciju koja prevazilazi onu iz vremena vanrednog stanja, a pominju se i nove mere koje bi mogle naneti novi udarac ekonomiji.

U aprilu je Vlada donela rebalans budžeta kojim je planiran budžetski deficit od sedam odsto BDP-a ili više od tri milijarde evra.

Nakon četiri meseca, manjak u državnoj kasi već je dostigao skoro milijardu evra, a ni maj nije bio previše uspešan, pošto je industrijska proizvodnja smanjena za 9,5 odsto međugodišnje, dok je uvoz pao za 27 odsto.

Ovo je posebno važno pošto je naplata PDV-a na uvoznu robu jedan od najizdašnijih poreza.

Polugodišnja situacija u budžetu ne deluje obećavajuće, a pred nama je mogući drugi talas krize koji bi s jeseni mogao pogoditi ekonomsku aktivnost, ali što bi onda iziskivalo i novu rundu državne pomoći za privredu.

Pre nekoliko dana, na predstavljanju Kvartalnog monitora autori ovog izdanja su ocenili da bi deficit mogao dostići i osam odsto BDP-a i da će, čak i ukoliko bude ekonomskog oporavka sledeće godine, biti neophodno smanjenje budžetskog deficita, jer će javni dug na kraju ove godine po svemu sudeći preskočiti 60 odsto BDP-a.

Takođe, zato je važno ne obećavati velike investicije i posebno povećanja plata u javnom sektoru.

No, ovo sve izgleda ne brine mnogo predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je juče nakon video sastanka sa misijom MMF-a, ocenio da su prognoze Fonda nešto pesimističnije od državnih (Fond očekuje pad BDP-a za tri odsto) i da očekuje će se kontrolisani rast plata i penzija nastaviti i u 2021. godini.

Šta je kontrolisani rast u situaciji kada se ekonomska aktivnost smanjuje, a javni dug raste teško je dokučiti. Saša Đogović, autor publikacije Makroekonomska kretanja u Srbiji, ističe da predsednik dosta priča o ekonomiji, ali da se dosta toga pokaže netačnim.

– Šta je kontrolisani rast plata i penzija? Da li je to rast u skladu sa rastom BDP-a? Ako BDP ove godine padne za tri, a možda i više procenata, onda će za rast plata biti potrebno dodatno zaduživanje, a to je onda nekontrolisano. Rast plata u javnom sektoru bi zahtevao zaduživanje, to vodi daljem rastu javnog duga, a to onda vodi pogoršanju kreditnog rejtinga. Onda se uslovi novog zaduživanja pogoršavaju i upadate u negativnu spiralu. Ne vidim nikakav realan okvir za povećanje plata u javnom sektoru sledeće godine, ali tu ne isključujem jednokratne stimulacije, na primer, zdravstvenih radnika – kaže Đogović dodajući da je pitanje da li želimo održivi rast na bazi tržišta i finansijske odgovornosti ili ekonomski populizam u kome se za sve pitaju nosioci ekonomske vlasti, a u stvari ni oni, već neko drugi.

On napominje da je sada nemoguće reći ni šta će biti na jesen sa epidemijom, da li će biti novih ograničavanja privrede i produbljivanja krize.

– Ni sledeće godine neće biti tako velikog rasta, posebno ne u prva tri meseca, pošto smo u prvom tromesečju ove godine imali visok rast – oprezan je Đogović.

Srbija se u maju zadužila za milijardu evra emitujući evroobveznice sa prinosom od 3,4 odsto što je, ispostavilo se, skuplje od zemalja u okruženju članica EU, osim Rumunije. Do kraja godine biće po svemu sudeći neophodna još jedna emisija. Ali, nije samo dug razlog zašto, prema mišljenju ekonomiste Ljubomira Madžara, ne bi trebalo ići na povećanje plata u javnom sektoru.

– Ako postoji trenutak kada ne bi trebalo izlaziti sa prognozama, a posebno obećanjima, to je sada. Ako mora već nešto da se kaže onda bi trebalo računati sa smanjenjem plata u javnom sektoru, pa i penzija, mada je to teže zbog zakonskog okvira. Zbog zaraze imamo prilično smanjenje proizvodnje u većini sektora, a ljudi ostaju bez posla. Onima koji nisu na državnim jaslama se smanjuju dohoci. Imali bi veliko diferenciranje između zaposlenih u javnom sektoru i svih ostalih i stvorila bi se napetost i moralo bi doći do prilagođavanja koje neće biti prijatno – upozorava Madžar.

U saopštenju nakon sastanka predstavnika države sa MMF-om nije bilo izjava predstavnika Fonda u vezi eventualnog povećanja plata.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.