Neusaglašenim zakonima država omogućava domaćim tajkunima da kroz privatizaciju uvećavaju svoj kapital na račun zaposlenih, malih akcionara i javnih prihoda. Model je jednostavan – najpre se kapital firme koja je pred privatizacijom nisko proceni, zatim se ubace insajderi u preduzeće, koji pomažu u knjigovodstvenom „štimovanju“ bilansa i tada je moguće da se firma vredna 400 miliona dinara proda za 180 miliona, kao što je slučaj sa nekad uspešnim preduzećem Seme iz Sombora.
Neusaglašenim zakonima država omogućava domaćim tajkunima da kroz privatizaciju uvećavaju svoj kapital na račun zaposlenih, malih akcionara i javnih prihoda. Model je jednostavan – najpre se kapital firme koja je pred privatizacijom nisko proceni, zatim se ubace insajderi u preduzeće, koji pomažu u knjigovodstvenom „štimovanju“ bilansa i tada je moguće da se firma vredna 400 miliona dinara proda za 180 miliona, kao što je slučaj sa nekad uspešnim preduzećem Seme iz Sombora. Nakon toga se spekulacijama na berzi obično obara vrednost preostalih akcija, dividende se ne isplaćuju, a paralelno se formiraju nova preduzeća preko kojih se isisava kapital matičnih firmi. Država toleriše takvu koncentraciju kapitala i moći iako zbog toga ostvaruje manji budžetski priliv po osnovu svojih akcija, a radnici koji preostanu u takvim firmama često rade za znatno manju platu i bez mogućnosti sindikalnog organizovanja – rekao je Branko Dragaš, predsednik Udruženja malih akcionara Srbije na jučerašnjoj konferenciji za novinare.
On je optužio Miroslava Miškovića, vlasnika kompanije Delta da je do kapitala kojim se svrstao među hiljadu najbogatijih ljudi u svetu, došao učestvujući u privatizacijama po nekom od tih modela. Dragaš, takođe, tvrdi da je država, osim što nije izvršila reviziju sumnjivih privatizacija, dozvolila da se u taj proces uključi kapital sa, recimo Devičanskih ostrva ili iz of šor kompanija a da prethodno nije izvršena provera načina na koji su pojedini srpski biznismeni došli do svog bogatstva.
Predstvanici malih akcionara iz preduzeća Seme iz Sombora, Autokomanda iz Beograda, Jafa iz Crvenke, Jastrebac iz Niša i Podunavlje iz Čelareva istakli su da od države nemaju zaštitu iako je reč o firmama koje su pre privatizacije bile uspešne, a sada posluju sa gubicima, manjim brojem zaposlenih i prezadužene su. Mali akcionari tvrde da od institucija kojima se obrate za pomoć često dobijaju preporuke da svoja prava ostvare na sudu, što zvuči cinično, jer oni za to nemaju sredstava.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
