Razmišljali smo da kupimo Komercijalnu, i odustali 1

To je velika banka i pomogla bi nam da odmah dobijemo mnogo više klijenata. Ali sada smo duboko u procesu instalacije digitalne platforme koju zovemo „Dđordž“. Uz činjenicu da smo odlučili da ove godine promenimo kor informacioni sistem, odlučili smo umesto da kupimo Komercijalnu, da damo našoj banci u Srbiji dosta novca da ubrza uvođenje kor sistema i ubrza instalaciju „DŽordža“ i digitalne banke – kaže Andreas Trajhl, generalni direktor Erste grupe, u razgovoru za Danas vođenom nakon predstavljanja korporativnih rezultata ove banke u Beču.

Kako dodaje, kupovina Komercijalne Erste banku bi koštala 500 miliona evra, „pa smo odlučili da taj novac ipak uložimo u digitalno bankarstvo i naše zaposlene“.

* Da li to znači da odustajete od eventualne akvizicije neke manje banke u Srbiji?

– Ne. Kladimo se na Srbiju i mislimo da će se dobro razvijati.

* Pomenuli ste politiku kamatnih stopa i da štediše u Evropi gube ogroman novac zbog negativnih kamatnih stopa. Da li ste za povećanje kamata ECB-a?

– Ne, to je posao ECB. Ja nisam centralni bankar. Niske kamate jesu pomogle mnogim zemljama u finansijskoj krizi. Kada smo bili blizu inflacije od dva odsto, propustili smo šansu da povećamo kamatne stope. I sada idemo u negativnu kamatu još 10 baznih poena (0,1 odsto). To po meni nema smisla i neće uticati ni na šta osim što će otežati život štediša u Evropi. I banaka.

* Mislite da ne može pomoći ekonomijama Nemačke ili Italije koje su usporile poslednjih kvartala?

– Mislite da će zbog smanjenja kamatne stope za banke sa -0,4 na -0,5 odsto Simens ili Folksvagen povećati proizvodnju? To je glupost. Pozajmljivanje je već dovoljno jeftino.

* Da li je jeftino kreditiranje dovoljno da podrži privredni rast?

– Ne. U ovom trenutku to više ne funkcioniše. Imali smo inflaciju od 1,5 odsto i pre pet godina. ECB je rekla da kada dođe do dva odsto podižemo kamatu. To se nije desilo. Stope rasta se smanjuju i ECB više nema prostora da stimuliše rast smanjenjem kamata. Da je kamatna stopa ECB dva odsto, oni bi sada mogli da je smanje na jedan odsto i to bi pomoglo.

Ima prostora za stimulans, ali ECB ga nema.

* Spomenuli ste da bi političari trebalo da se suzdrže od mešanja u ECB.

– Treba nam nezavisna ECB. Imamo kamatnu situaciju u kojoj se svake godine gube ogromna sredstva Evropljana. Prošle godine Austrijanci su izgubili pet milijardi evra zbog negativnih kamata. To ne treba ignorisati. Postoji veza između niskih kamata i balona nekretnina i činjenice da mladi Austrijanci ne mogu da priušte sebi dom.

Negativne kamate znače da plaćamo da držimo pare u banci. To zovu i japanizacija Evrope. Ali mladi Evropljani nisu Japanci. Mladi Japanci u 20-im kada dobiju porodicu žive u malom stanu i narednih 25 godina štede u banci dok ne skupe dovoljno para za učešće za stambeni kredit, a onda ga 20 godina otplaćuju. Oni su disciplinovani i misle unapred. Da li su mladi Evropljani spremni da se do 50-ih godina života odriču letovanja, provoda…

„DŽordž“ u Srbiji

* Kako bi vaša nova digitalna platforma „DŽordž“ trebalo da funkcioniše? Šta će značiti za klijente u Srbiji? Rekli ste da očekujete da bude operativan 2021. ili 2022. godine.

– S novim kor sistemom i ako veza sa „DŽordžom“ bude dovoljno jaka, u Srbiji možemo razviti digitalnu platformu brže nego bilo gde drugde. U osnovi, sva plaćanja, svi računi, krediti, upravljanje finansijskom imovinom, sve će biti na telefonu, stalno uz nas. S obzirom na novu regulativu u EU, a koja će doći i u Srbiju, svako ko je na „DŽordžu“ i klijent Erste banke, može uzeti kredit kod bilo koje druge banke i može da aplouduje sve svoje račune iz drugih banaka na „DŽordža“. Pogledate svoj ajfon i odmah vidite koliko imate novca na računu, koliko plaćate mesečno za račune… To je kompletan finansijski savetnik na telefonu.

Rast kredita i dobiti

Erste banka u Srbiji uvećala je kredite stanovništvu i mikro klijentima za 9,5 odsto u odnosu na kraj 2018. godine, čime su dostigli 74,58 milijardi dinara. Depoziti stanovništva i mikro klijenata veći su za 6,5 odsto i iznose 70,32 milijardi dinara, objavljeno je juče. Krediti pravnim licima umanjeni su za 1,5 procenat u odnosu na kraj 2018. godine i iznose 71,44 milijarde dinara, dok su depoziti pravnih lica umanjeni za 1,1 odsto i iznose 46,57 milijardi dinara.

Neto dobit banke na kraju drugog kvartala 2019. godine iznosi 1,09 milijardi dinara, što je za 25,4 odsto bolji rezultat u odnosu na isti period 2018. godine.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.