Foto: Janson Morison/Free Images

Iako je određivanje privremene mere u pravosudnom sistemu hitan postupak jer se time obezbeđuje zaštita imovine ili prava do donošenja presude, očigledno razvlačenje u ovom slučaju ide naruku banci.

Dević je tužbu podneo jer je banka, bez njegove saglasnosti, u novosadskom katastru upisala hipoteku na objektima novog kompleksa autobuske stanice i servisa, iako je ugovor o kreditu predvideo zalogu samo na zgradama koji su u trenutku sklapanja već postojale, ne i na novoizgrađenim. Dević je zbog toga podneo tužbu za poništaj hipoteke i zahtev za određivanje privremene mere kojom bi se do okončanja spora zabranilo raspolaganje i otuđenje nove stanice i servisa. Privredni sud se u tom predmetu najpre oglasio nenadležnim, što je „palo“ na Privrednom apelacionom sudu. U ponovljenom prvostepenom postupku, zahtev za privremenu meru je odbijen, što je na apelaciji još jednom oboreno. I u „trećem krugu“ Privredni sud odbacuje zahtev za privremenu meru, Dević ulaže žalbu koja je tek posle dva meseca prosleđena apelaciji.

Ovih dana očekuje se da Privredni apelacioni sud donese odluku po toj žalbi, a od nje u velikoj meri zavisi dalji tok stečaja otvorenog nad ATP Vojvodinom. Naime, ukoliko hipoteka čiji se upis osporava ostane, banka može da je aktivira i proda servis ili autobusku stanicu kako bi izmirila svoja potraživanja. To bi mogla da učini i kroz stečaj, jer se njen predstavnik nalazi u Odboru poverilaca, ali se drugi predstavnici protive jer otuđenje dela imovine bitno narušava mogućnost da se čitav kompleks stavi u funkciju. To bi prouzrokovalo bankrot i jedino bi ta banka mogla da delimično izvuče svoje potraživanje, dok bi svi ostali poverioci bili oštećeni. Za sada, od prodaje novosagrađeni kompleks ATP Vojvodine jedino štiti zabeležba u katastru da se oko upisa hipoteke vodi sudski spor.

Inače, Dević je tužbu za poništaj upisane hipoteke podneo nakon što je banka prošle godine izdejstvovala oglašavanje prodaje servisa. Reč je o zdanju na 4.000 kvadrata sa savremenom opremom po licenci „setrinih“ i „mercedesovih“ servisa. Spekulisalo je da se sa tim potezom požurilo jer je brat jednog od direktora banke bio zainteresovan da taj objekat dobije po niskoj ceni.