Slab rod podigao cenu malina, kupine u bescenje 1Foto: Pixabay/Pixel2013

Prepolovljen rod malina podigao je ove godine cenu tog voća na oko 210 dinara po kilogramu, ali proizvođači kupine predaju u hladnjače a da ne znaju po kojoj ceni, mada se nezvanično pominje da će biti oko 50 dinara za kilogram, dok su troškovi proizvodnje oko 60 dinara.

Predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović rekao je za Betu da je akontna (početna) cena prve klase malina porasla ove godine na oko 210 dinara po kilogramu jer je nevreme prepolovio rod pa je smanjena ponuda, a prošle godine su kupovane za 150 do 170 dinara.

„Statistika neće pokazati da je rod malina manji za 50 odsto jer vlasnici hladnjača uvoze maline iz BiH i mešaju ih sa malinama iz Srbije i izvoze kao domaći proizvod“, rekao je Radović.

Dodao je da uprkos višoj ceni maline proizvodjači neće moći da ostvare zaradu jer su vremenske neprilike uništile deo roda pa su prinosi slabi i jedva će „pokriti“ troškove proizvodnje.

„U svetu je ogromna potražnja malina i očekujemo da izvoznici, nakon prodaje robe doplate još 20 dinara po kilogramu“, rekao je Radović.

Istakao je da sada zbog deviznog priliva od izvoza država treba još više da motiviše proizvođače malina da obnove proizvodnju.

„Zbog niskih cena, posebno 2017. godine mnogi su zapustili malinjake i Srbija, koja je medju liderima u svetu po proizvodnji i kvalitetu malina, izgubila je to mesto jer je pala proizvodnja“, rekao je Radović.

On je rekao da Ministarstvo poljoprivrede i sada subvencioniše proizvodnju malina i kupina u kupovini zasada, mehanizacije, sistema za navodnjavanje i druge opreme.

Ove godine je, prema njegovim rečima, problem cena kupina jer se to voće već desetak dana isporučuje u hladnjače, a njihovi vlasnici još nisu saopštili po kojoj će ih ceni platiti već se to stalno odlaže.

„Apelujem na otkupljivače da prvu klasu kupina plate 120 dinara, a drugu 100 dinara jer će se ta proizvodnja u suprotnom potpuno ugasiti iako otkupljivači imaju dobru zaradu“ , rekao je Radović.

Dodao je da je otkup malina po bagatelnim cenama poslednjih pet-šest godina po oko 40 dinara za kilogram doprineo da se površina pod zasadima od oko 6.000 hektara smanji na oko 1.600-2.000 hektara.

Proizvođač kupina iz sela Miloševo kod Negotina Goran Stančić rekao je za Betu da je predao kupine u hladnjaču, a da ne zna po kojoj će ih ceni platiti njen vlasnik jer stalno odlaže da to saopšti, ali da se pominje cena od oko 50 dinara po kilogramu.

„Uzgajam kupine 19 godina i ove godine plantažu na 3,5 hektara smanjiću na jedan hektar jer je ‘propast’ cena tog voća od 2015. godine“, rekao je Stančić.

U opštini Negotin nekada je, kako je rekao, kupinom bilo zasadjeno oko 300 hektara, danas nema ni deset jer nema ni ljudi i na pijaci gde su kupine 250 dinara po kilogramu i ne može se prodati ni deset kilograma dnevno, a on proizvodi više od tone.

„Troškovi proizvodnje kupina su oko 60 dinara po kilogramu i ako nam ponude oko 50 dinara jasno je zašto se uništavaju plantaže sa tim voćem“, rekao je Stančić.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

13 reagovanja na “Slab rod podigao cenu malina, kupine u bescenje”

  1. Eeeee , nigde komentara, u zemlji ljubitelja Nikole Tesle..??.A kad struja , poskupi ,bice i poltron experata…Bruka…!! Ipak je aronija , nasa sansa , te i SPC imade plantaze aronije…Prema , modnim trendovima…

  2. Strašno, možemo hraniti i sebe i okolne zemlje ali temeljno decenijama uništavamo selo.

    • Svake godine ista priča,proizvodjači daju kupinu u bescenje i ispod proizvodjačke cene,hladnjačari se bogate na grbači seljaka ali ove godine mnogi će ih povaditi i uništiti…

    • I meni, već ko zna koliko godina unazad, nije jasno kako niko da pretvori maline i kupine u džem ili sok. Sokovi od malina i kupina su među najskupljima na tržištu, a u 99% koji se mogu nabaviti u prodaji je sadržaj 25-50% ploda. Za džem, slatko, pekmeze je još manja briga jer nisu kvarljivi poput soka.

      • Janko, za to je potrebno imati organizacione sposobnosti, napredno razmisljanje i slicno, sve ono sto srpski seljak nikad nije imao niti ce imati…

        • A kako mislis da se samostalni poljoprivredni proizvodjac bavi prizvodnjom sirovine njenom preradom i daljom prodajom? A ta ista sirovina propada u roku od 24h kada se ubere. Takodje dozvole i sertifikati i konteole inspekcije twsko da bi ko prosao i dobio. A da skladisti tu sirovinu odnosno malinu i kupinu najmqnja hladnjaca iznowi 20 h eur

  3. Poznajem jednu damu sa severa Nemačke koja na manje od pola hektara sa ocem uzgaja borovnice, ali nema šanse da ikome proda i jednu jedinu sirovu bobicu. U kućnim uslovima pravi domaće slatko, džem i sirupe koje preko interneta prodaje širom nemačke, Danske, Holandije…u novije vreme unapred proda svu „proizvodnju“. Iako ima akademsko obrazovanje u traženoj struci, ne pada joj na pamet da radi za druge, jer joj finansijski ovako sjajno ide. Jesu li ikada naši voćari razmišljali da zaobiđu hladnjačare i ostave nadu da će ovi biti pošteni prema njima? Pa 21.vek je, kurirske službe voze sa adrese u svaki kutak sveta…teglica domaćeg slatkog od 250g za nekoga u gradu nema cenu, i spreman je da plati koliko god treba.

    • Tvoj komentar nema veze sa realnim stanjem kod nas ovde ljudi bukvalno se bore da prezive i plate racune tako da teglice vecina nemoze da kupi,jeste to postoji kod nas samo je jasno da doticni proizvodjaci imaju obilatu podrsku za projekat koji nije ekonomski odrziv kod nas,pregledaj sve price o uspesnima i vidi ko su mu tata i mama a za starije gde su radili .

    • Pojavom virusa Kovid 19 , u Srbiji , narod je prvo kupovao brasno. Za kupinu , malinu i borovncu , niko se nije ni setio.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.