Foto: FoNet Milos Lukic

Mali je u intervjuu agenciji Blumberg rekao da je to cilj i da se može postići kroz restrukturiranje banaka, rešavanje nasleđenog duga i održavanje dinamičnog ekonomskog rasta.

„Sve što radimo sa našom budžetskom, fiskalnom i monetarnom politikom osmišljeno je da ispuni sve kriterijume koji su potrebni da bismo se pridružili listi zemalja sa investicionim rejtingom“, rekao je Mali za Blumberg i naglasio da s obzirom na sadašnju dinamiku, ostvarenje tog cilja izgleda realnije u 2020. godini.

Srbija trenutno ima investicioni rejting BB, a da bi dobila prelaznu ocenu BBB- ostalo je da preskoči još rejting BB+, poslednji koji se računa kao neinvesticioni ili „smeće“ (junk) kako ga još zovu. Agencija za ocenu kreditnog rejtinga Fič rejtings je decembra 2017. Srbiji povećala kreditni rejting na nivo BB sa nivoa BB-, uz stabilne izglede za dalje unapređenje. Isti nivo kreditnog rejtinga Fič je našoj zemlji potvrdio novembra prošle godine. Srbija je uz to, što nije zanemarljivo, dobila i ocenu da ima pozitivnih izgleda za dalje napredovanje.

Situacija deluje mnogo bolje nego pre četiri godine, kada je januara 2015. Srbija imala rejting BB minus i to sa negativnim izgledima, ali da li je realno očekivati ulazak na listu zemalja koje imaju investicioni rejting već naredne godine teško je reći.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Šoškić kaže za Danas da kreditni rejting BBB jeste vrlo važan, ali ne lako dostižan.

– Zemlje koje dosegnu taj nivo kreditnog rejtinga smatraju se da su ušle u grupu zemalja tzv. investicionog ranga. Po pravilu, to su dobro uređene zemlje sa jakim institucijama, vladavinom prava, fiskalno i finansijski stabilne i sa relativno dinamičnom i konkurentnom privredom. Mislim da Srbiji još puno toga nedostaje u navedenim domenima da bi mogla realno da očekuje popravljanje svog kreditnog rejtinga do BBB nivoa u kratkom roku – ističe Šoškić.

Na neke od tih nedostataka, napominje Šoškić, već godinama nam ukazuje i Evropska unija, a to su vrlo slabe institucije i odsustvo pravne države i vladavine prava.

Konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević kaže za Danas da ima dosta pozitivnih parametara koji su uticali na popravljanje kreditnog rejtinga Srbiji, ali i nekih koje smo „naduvali“.

– Imamo primer javnog duga koji je isti kao što je bio – 24 milijarde dinara. Raste BDP, samim tim se smanjuje učešće javnog duga u njemu, ali ne zato što se dug smanjuje – ističe Kovačević.

On kaže da je prema procenama Svetske banke privredni rast Srbije u 2018. bio 3,5 odsto BDP, dok je prema našim procenama 4,4 odsto. Ako se uzme u obzir da i naši, kako kaže Kovačević, za ovu godinu predviđaju rast od 3,5 odsto, manji nego što je bio prethodne onda i tu može da se očekuje neko smanjenje.

– Teško je prognozirati. Neprijatno može da bude i to što mi imamo zastoj u trgovini sa Kosovom i ako se to nastavi izgubićemo i tu jedan odsto. Zato nije zahvalno predviđati šta će biti, pogotovo kada se radi o investicionom rejtingu, jer postoji više agencija koje to ocenjuju i može da se desi da i one to procene drugačije – ističe Milan Kovačević.

Slovenija ima najbolji rejting u regionu

Zemlje sa najvećim investicionim rejtingom (AAA) su Australija, Kanada, Singapur, Nemačka, Danska, Holandija, Luksemburg, Lihtenštajn, Norveška, Švedska, Švajcarska. Rejting koji Srbija juri naredne godine BBB- od evropskih zemalja, prema podacima agencije Standard end Purs, trenutno imaju Portugal i Rusija, ali i dve zemlje u okruženju Rumunija i Bugarska. Slovenija je najbolje rangirana od zemalja u regionu i trenutno ima kreditni rejting A+.

Da bi išla stopama Slovenije, Srbija mora, prema rečima Siniše Malog, da stvara još više radnih mesta, da zaustavi egzodus mladih koji napuštaju zemlju i da održava javne finansije na zdravim temeljima, kao što i čini od 2016. do 2018. od kada beleži budžetski suficit.

Povezani tekstovi