Foto: Stefana Savić

Ovaj sporazum koji bi trebalo da bude potpisan prilikom posete predsednika Ruske federacije Vladimira Vladimiroviča Putina 17. januara zameniće tri bilateralna trgovinska sporazuma koja Srbija već ima sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom. Dodatak je uključivanje Jermenije i Kirgistana koji su prethodnih godina postali članice Evroazijske unije. S obzirom da postojeći sporazumi o slobodnoj trgovini već omogućavaju bescarinski izvoz skoro 99 odsto proizvoda, predmet pregovora o šest tarifnih linija kako je rekao ministar trgovine Rasim LJajić biće šećer, duvanski proizvodi, sir, alkoholna pića i proizvodi od živinskog mesa. U ovom trenutku izvoz ovih proizvoda u zemlje Evroazijske unije je zanemarljiv. U Rusiju je prošle godine izvezeno oko 30 miliona dolara prerađenog živinskog mesa, u Kirgistan oko 13 miliona dolara duvanskih proizvoda, dok ostalo nije vredno pomena. Recimo šećer koji je važan izvozni proizvod za Srbiju prodajemo u ovih pet zemalja za manje od 600.000 dolara. Inače ukupan izvoz Srbije u ovih pet zemalja je nešto preko milijardu evra od čega 995 miliona u Rusiju. S druge strane uvoz Srbije iz ovih zemalja je 1,8 milijardi dolara od čega 1,58 milijardi je uvoz i Rusije. Drugim rečima, spoljnotrgovinska razmena Srbije sa Evroazijskom unijom skoro sasvim se svodi na trgovinu sa Rusijom u kojoj s jedne starne dominira izvoz voća i povrća i to pre svega jabuka i hulahop čarapa iz Srbije u Rusiju, dok s druge strane glavni proizvodi su nafta i gas.

Prethodnih godina sa padom cene nafte na svetskom tržištu i deficit u razmeni sa Rusijom se smanjivao, ali sa oporavkom cena nafte deficit sa Rusijom se u prvih devet meseci 2018. godine skoro udvostručio u odnosu na isti period prethodne godine. Sa deficita od 1,3 milijarde dolara 2014. smanjili smo manjak u razmeni sa Rusijom na 591 milion evra u 2017. Već posle trećeg tromesečja 2018. deficit u razmeni se povećao na skoro 700 miliona evra.

Originalni trgovinski sporazum sa Rusijom potpisan je još 2000. godine, a agroekonomista Milan Prostran koji je učestvovao u tim pregovorima podseća da se već skoro 20 godina ne možemo dogovoriti sa Rusijom oko ukidanja carina na trgovinu ovim proizvodima.

„Svaki sporazum koji ukida carine treba pozdraviti, ali ako se potpiše taj sporazum moramo ozbiljno da pristupimo, jer nisu to više one socijalističke poljoprivrede već zemlje koje su poslednjih 20 godina mnogo ulagale u razvoj svog agrara. Recimo Rusija danas izvozi poljoprivrednih proizvoda za 20 milijardi dolara i ima veći prihod od toga nego od izvoza oružja“, napominje Prostran upozoravajući da se ne smeju dešavati zloupotrebe bescarinskog izvoza kakve smo imali sa voćem prethodnih godina.

Prostran upozorava da moramo poštovati rokove i kvalitet ako želimo nešto da uradimo na ovim tržištima. „Ovo je period dok još možemo sami da vodimo trgovinsku politiku, dok se ne približimo EU i treba to iskoristiti da ojačamo našu prerađivačku industriju“, smatra Prostran.

Evroazijska ekonomska unija nastala je 2015. godine kao carinska unija, a ruski predsednik Vladimir Putin je u decembru 2018. izjavio da očekuje da će trgovinski sporazumi osim sa Srbijom i sa Izraelom i Singapurom uskoro realizovati.

Povezani tekstovi