Srbija u opasnosti da zaostane u energetskoj tranziciji, kineska ulaganja omogućavaju izgradnju novih termoelektrana 1Foto: Beta/Milan Timotić

Srbija je uz Grčku glavno odredište kineskih investicija u zemlje Centralne i Istočne Evrope, ističe se u tekstu portala Klima 101.

Šta je preče građaninu u Srbiji, da ima siguran prihod ili da živi u zdravoj životnoj sredini? Ovo pitanje se često postavi u trenucima kada se govori negativno o prljavim investicijama koje su u Srbiji poslednjih godina stvorile velike ekološke probleme. I dok sa jedne strane ova ulaganja znače nova radna mesta, prihod za državu i lokalne samouprave, s druge strane posledice rada ovih industrija vidljive su čak i golim okom, piše portal Klima 101.

Narodna Republika Kina postala je veliki investitor u Republici Srbiji. To se ogleda u više domena, a najviše se ističu ulaganja u industriju, energetiku i izgradnju novih auto-puteva i drugih putnih objekata. Pored investicija iz Kine, veliki deo radova sprovodi se uz pomoć kredita koje države našeg regiona uzimaju od kineskih banki. Počevši od 2014. godine, Srbija se uz Grčku izdvojila kao glavna adresa direktnih stranih investicija Kine u region. U periodu 2010–2019. godine, prema podacima iz Narodne banke Srbije, direktne strane investicije iz Kine u Srbiju iznosile su preko 1,6 milijardi evra.

Srbija i novi blokovi termoelektrana

Iako se obavezala da će u narednim godinama i decenijama preći na veću proizvodnju i potrošnju energije iz obnovljivih izvora, čini se da Srbija nije ni blizu dosledna tom planu.

U prethodnom periodu radi se intenzivno na završetku radova na izgradnji bloka B3 na termoelektrani Kostolac B, koji inače već uveliko kasne.

Ovaj blok je jedno od najvećih gradilišta a njegova gradnja se realizuje iz kredita koji je većinski obezbedila Export-Import Bank of China. Kapacitet bloka B3 iznosi 350 MW i kako su više puta isticali predstavnici EPS-a, on je od izuzetne važnosti za energetski sistem Srbije.

I dok se odvijaju radovi na izgradnji bloka B3 u Kostolcu, kineska kompanija Power Construction Corp. of China je početkom 2020. godine dogovorila posao sa EPS-om.

Naime, još jedna kineska investicija baziraće se na izgradnji bloka B u sklopu TE Kolubara. Ovaj projekat je vredan oko 385 miliona evra, a za cilj ima puštanje u rad postrojenja tokom 2024. godine, čiji će ukupni kapacitet iznositi 350 MW. Na taj način dva najveća TE kompleksa u Srbiji biće obnovljena sa novim proizvodnim blokovima.

Sa ove dve investicije Srbija će nastaviti i sa eksploatacijom niskokaloričnog uglja lignita, koji je neophodan za rad ovih postrojenja, a koji u velikoj meri utiče na zagađenje životne sredine u našoj zemlji.

U Srbiji je poslednjih godina porastao broj novootvorenih vetroparkova posebno u Južnom Banatu. Uz to, Srbija je bogata potencijalima i kada su drugi obnovljivi izvori u pitanju, te ostaje upitno zašto se kineski investitori ne okrenu u potpunosti ka njima, nego im je sagorevanje uglja i dalje u fokusu.

Razlog više za probleme sa proizvodnjom energije iz lignita Srbija ima i zbog upornog nepoštovanja odredbi iz NERP-a (National Emission Reduction Plan). Sekretarijat Energetske zajednice je tokom marta meseca 2021. godine, ponovo pokrenuo postupak, s obzirom na to da je u slučaju Srbije opet došlo do nepoštovanja gornje granice kada je u pitanju emisija sumor-dioksida.

Kineska ulaganja u druge grane „prljave industrije“

Pored ulaganja u nove blokove TE u Srbiji, kineske investicije su, kao što je navedeno, već nekoliko godina unazad rasprostranjene pre svega u izgradnju puteva, ali i ulaganja u razvoj uglavnom teške industrije. Kao najpoznatiji primeri realizovanih investicija svakako da se izdvajaju investicije u Železaru u Smederevu i nekadašnji Rudarsko-topioničarski basen Bor.

Ova dva postrojenja su decenijama bili emiteri štetnih materija, međutim, sa novim investicijama taj trend se samo dodatno uvećao.

I pored najava iz HBIS grupe, u čijem je većinskom vlasništvu Železara, da će uložiti oko 120 miliona evra u novo postrojenje koje će biti daleko ekološki prihvatljivije, od 2019. godine do danas ovo obećanje ostalo je neispunjeno. Građani Smedereva i okoline su tokom većeg dela godine pogođeni visokim koncentracijama zagađujućih materija u vazduhu, a potencijalno realizovanje ovakvog jednog projekta bilo bi od velikog značaj za rešavanje tog problema.

Ništa bolja situacija nije ni nešto južnije, ka Boru. U ovom gradu su građani prethodnih godina često izlazili na ulice zahtevajući reakcije nadležnih zbog problema sa kvalitetom vazduha.

Kao u prethodnom primeru, i ovde je na delu investicija iz Kine, gde se basen nalazi u većinskom vlasništvu kompanije Zijin Copper.

I pored svih napora sve se svelo na nekoliko finansijskih kazni za ovu kompaniju. Pored zagađenja vazduha, radom rudnika bakra u Majdanpeku, koji je takođe postao vlasništvo pomenute kompanije, poslednjih nedelja ponovo je došlo do zagađenja reke Pek, a reka je po ko zna koji put promenila boju.

Poslednjih meseci sve više je u centru pažnje izgradnja fabrike za pneumatike LingLong na teritoriji opštine Zrenjanin. Ova investicija je odmah alarmirala predstavnike civilnog društva i stručne javnosti koji su ukazivali na štetnost po životnu sredinu u slučaju da ova fabrika otpočne sa radom.

Uz to, problem predstavlja ugrožvanje specijalnog rezervata prirode Carska bara, koji se nalazi na svega 2 km udaljenosti od ovog postrojenja. I pored izrađene studije slučaja, koja pokazuje potencijalni veliki negativni uticaj na životnu sredinu, tokom 2020. godine bez javnih rasprava započeta je izgradnja ove fabrike.

Glavna karakteristika sva tri pomenuta slučaja jeste da su u pitanju postrojenja koja imaju izrazito veliki negativni uticaj po zdravlje i bezbednost građana. Kao primeri prljave industrije, ova postrojenja odstupaju kada je u pitanju kineska politika, gde tamošnje vlasti žele da utiču na stvaranje ekološki prihvatljivijeg poslovanja uz nulte emisije štetnih materija.

Značaj kineskih investicija za ekonomski rast u Srbiji je nesumnjivo bitan, posebno što se putem njih pokreće industrija i upošljavaju nezaposleni građani. Međutim, ostaje velika upitnost kvaliteta tih investicija, posebno ako se sagleda njihov negativan uticaj po životnu sredinu.

Kineski planovi za čistu i zelenu budućnost

I dok se nastavljaju investicije u prljavu industriju u Srbiji, sa druge strane Kina ima ideju da postane ugljenično neutralna do 2060. godine.

Ova vest ohrabrila je mnoge pobornike borbe protiv klimatskih promena kada ju je izneo u javnost predsednik Kine Si Đinping tokom prethodne godine.

Na taj način Kina je podržala napore drugih država koje su veliki emiteri CO2 u borbi sa klimatskim promenama.

Prva prilika da se oceni kako će se ova najava kineskih vlasti oslikati u konkretnim merama „na terenu“ bila je početkom marta, kada je usvojen 14. kineski petogodišnji plan razvoja koji pokriva period od 2021. do 2025.

Nakon objave plana mnogi analitičari bili su razočarani i ocenili su da predstavljene mere nisu dovoljno ambiciozne i da ne odgovaraju u potpunosti novim deklarativnim težnjama da će Kina svesti emisije ugljen-dioksida na nulu.

Međutim, nedugo nakon usvajanja petogodišnjeg plana došlo je do neočekivanog preokreta kada je Centralni inspekcijski tim za pitanja životne sredine Komunističke partije uputio oštre kritike glavnom telu kineske vlade zaduženom za pitanja energetike zbog planirane velike ekspanzije potrošnje uglja.

Ovaj inspekcijski tim je nastao na inicijativu Si Đinpinga lično, a vodi ga sam vrh Komunističke partije, zbog čega pojedini analitičari smatraju da može doći do određene revizije postojećeg plana.

Šta će biti krajnji rezultat, još ostaje da se vidi, ali treba imati u vidu da je kineska privreda veoma velika, a uz to i teritorija Kine zahvata ogromna prostranstva.

Pritom treba istaći i složeni sistem i procedure koje prolaze mnoga odlučivanja. Samim tim postoje sumnje u celovitu uspešnost kada je reč o realizaciji ideja za smanjenja emisija CO2. To se posebno odnosi na pojedine regione, odnosno provincije koje su daleko od samih centara ekonomskih i političkih zbivanja u Kini.

Kakve su zapravo investicije van Kine?

U težnji da se raširi širom sveta, Kina je tokom XXI veka preplavila dobar deo zemljine kugle svojim investicijama. Kao brzorastuća ekonomija u pojedinim regionima se pozicionirala i kao veliki investitor te je na taj način sebe učinila novim ekonomskim gigantom. Kao rezultat je nastala i inicijativa Pojas i put 17+1, kojim su se kineske vlasti opredelile za ulaganja u države Centralne i Istočne Evrope.

Kroz investicije, grantove, razvojne zajmove i slično, Kina planira da svoju poziciju učvrsti, a procene su da će u ovom regionu uložiti preko 13 milijardi evra, što će joj omogućiti da nastavi sa svojim poslovanjem u ovom regionu kao važan ekonomski i trgovinski partner.

Ono što ipak stvara problem sa ekološkog aspekta, jeste „čistoća“ tih investicija. Ako se ponovo pogleda grafikon sa realizovanim projektima u koje su išle investicije, primetiće se problem. Od ukupnog broja realizovanih investicija, trećinu čine ulaganja u proizvodnju energije iz uglja, gas i gasnu infrastrukturu, razvoj rudarstva, proizvodnju nafte i proizvodnju čelika.

Iako kod planiranih investicija dolazi do smanjenja u oblasti koje stvaraju zagađenje, i dalje ostaje visok procenat planiranih investicija u proizvodnju energije iz uglja – 13%.

Shodno tome, ali i svemu što je predstavljeno na primeru Srbije kada su investicije u industriji u pitanju i naspram onoga šta Kina želi da postigne, nameće se jedno pitanje: Da li se kineske namere za borbu protiv klimatskih promena mogu smatrati ozbiljnim ukoliko se nastave investicije u prljave tehnologije širom sveta.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

2 reagovanja na “Srbija u opasnosti da zaostane u energetskoj tranziciji, kineska ulaganja omogućavaju izgradnju novih termoelektrana”

  1. Dilema sa početka teksta je savršeno besmislena. Izgradnjom termoelektrane posao će dobiti možda 1.000 ljudi, a potrovaće se milion i više. Samo sredstva za lečenje ogromnog broja pacijenata zbog bolesti disajnih organa i kancera će daleko nadmašiti zaradu od elektrane, dok o uništavanju ekosistema ne vredi ni govoriti.

  2. Srbiji je potrebna tranzicija na stare i proverene izvore energije i potpuni prekid ‘tranzicije’ ka ‘obnovljivim’ izvorima.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.