Foto: Stanislav Milojković

Istovremeno poslednji zvanični podaci Ministarstva finansija s kraja novembra pokazuju da je javni dug iznosio 62,6 odsto BDP-a, a u međuvremenu nije bilo većih otplata dugova.

Objašnjenje ovog smanjenja udela javnog duga u BDP-u od više od pet odsto BDP-a praktično preko noći u stvari leži u načinu obračuna koji baš nije po međunarodnim standardima, ali kog se Ministarstvo finansija drži već dugi niz godina. Tako je i sada predsednik stavio u odnos iznos javnog duga sa procenom bruto domaćeg proizvoda za 2018. godinu koji tek treba da se ostvari i koji će biti poznat za 12 meseci, umesto da ga uporedi sa BDP-om u 2017. godini.

Fiskalni savet je još 2012. godine predlagao da Ministarstvo finansija prihvati međunarodno prihvaćenu metodologiju po kojoj se javni dug stavlja u odnos sa BDP-om ostvarenim u prethodnih 12 meseci upozorivši na manjkavosti metodologije koju koristi država. Na ovaj način, kada se u januaru iskazuje nivo javnog duga u odnosu na BDP, dolazi do naglog pada jer je procenjeni BDP u 2018. godini veći od ostvarenog 2017. Takođe, nije neuobičajeno da vlasti procene privredni rast optimistično, mada za ovu godinu to verovatno nije slučaj.

Prema preliminarnim podacima Uprave za javni dug na dan 11. januara javni dug je iznosio 2,75 biliona dinara ili 23,2 milijarde evra. Da se ovaj iznos stavio u odnos sa BDP-om ostvarenim u 2017. godini koji je iznosio 37,6 milijardi evra odnos bi bio 61,6 odsto i bio bi nešto viši od granice prezaduženosti koju propisuju mastrihtski kriterijumi. I ovo je prilično dobar rezultat s obzirom da prema Fiskalnoj strategiji država očekuje da na kraju 2018. godine javni dug bude 62,8 odsto, a u januaru je već bolja situacija.

Međutim, izgleda da to nije dovoljno, pa da bi slika izgledala što ružičastije, kada se ovaj iznos javnog duga stavi u odnos sa BDP-om koji je planiran da se ostvari u 2018. a prema projekcijama iz Fiskalne strategije to bi trebalo da iznosi oko 40 milijardi evra (realni rast od 3,5 odsto plus deflator od 2,8 odsto) onda se dobije sjajni, ali za sada nerealni podatak od 58 odsto BDP-a. Ovaj „trik“ koristile su sve vlade do sada, a očigledno je apel Fiskalnog saveta ostao neprimećen.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu, potvrđuje da je standardna međunarodna metodologija da se javni dug deli sa zbirnim BDP-om u prethodna četiri kvartala.

„Važno je da se držimo međunarodnih standarda u metodologiji obračuna javnog duga i BDP-a. Ovako smo čim smo ušli u 2018. podelili javni dug sa BDP-om iz 2018. koji je neki budući BDP koji se nije ostvario, a možda neće ni ostvariti, a prikazali smo pad od šest, sedam procentnih poena“, objašnjava Arsić napominjući da se radi o obliku manipulacije podacima.

Ipak, do smanjenja javnog duga jeste došlo samo ne u tolikom obimu. Stanje duga od 11. januara bilo je za oko 40 milijardi dinara manje nego na kraju novembra. Takođe, treba podsetiti da je država u novembru isplatila dospele evroobveznice od 750 miliona dolara iz sopstvenih sredstava. Takođe na smanjenje javnog duga prošle godine uticalo je i jačanje dinara prema evru i dolaru, pa je iznos javnog duga u evrima samo na osnovu toga smanjen za oko milijardu evra.

Kreativno računovodstvo

U obračunu duga posebno je bio kreativan gradonačelnik Siniša Mali koji je u septembru tvrdio da je dug Beograda pre njegovog dolaska na vlast bio 1,12 milijardi evra dok je stvarni dug bio 380 miliona evra. Bez obzira što su i Fiskalni savet i ministar finansija potvrdili da gradonačelnikova računica ne odgovara ni jednoj priznatoj i poznatoj metodologiji on je ostao pri svojoj računici po kojoj je u tadašnji dug Beograda uračunao i obaveze iz narednih godina, kao i dugove gradskih javnih preduzeća. Po istoj metodologiji javni dug republike iznosio bi preko 100 odsto BDP-a i bio na oko 45 milijardi evra.