Tom prilikom Grad je stavio hipoteku na objekte ovog preduzeća, četiri nekretnine u Šapcu i Beogradu. Međutim, već pet godina sudovi ne žele da presude u korist Grada. U međuvremenu, pokrenuto je niz sudskih postupaka, i tri puta je usvojena tužba Grada, a četiri puta sudija ne postupa na nalogu višeg suda. Ta imovina se za ovo vreme izdaje u zakup i to dele ljudi koji su u tom procesu a sam Grad nema ništa, sem gubitka.

Ovih dana sasvim slučajno gradska uprava saznala je da stečajni upravnik ima nameru da se ta imovina proda, što bi značilo znatno manju cenu od tržišne, a Grad bi imao milionske gubitke. Po hitnom postupku sazvana je sednica Gradske skupštine na kojoj je doneta odluka da Grad učestvuje u prodaji i za to je iz gradskog budžeta odvojeno 200 miliona dinara. O „dobro uigranoj ekipi“ dovoljno govori što je neposredno pred tu sednicu naprasno odlučeno da se imovina ipak ne prodaje.

– To ne znači da će stečajni upravnik postupiti po nalogu suda pošto ni ranije nije postupao. Mi ne znamo šta možemo da očekujemo od bilo koga ko učestvuje u stečajnom postupku tako da smo ipak održali ovu sednicu sa osnovnim ciljem da zaštitimo našu imovinu. Kada dođe u posed te imovine Grad će podneti tužbe zbog izgubljene dobiti i nastale štete. O ovome sam govorio i u Strazburu, pred Savetom Evrope, a slično se dešava i sa imovinom u Čajetini, tako da je jasno da državni organi ne dozvoljavaju da raspolažete sopstvenom imovinom – kaže gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović.

O maćehinskom odnosu Srbije prema opozicionim lokalnim samoupravama dokaz je da Šabac od države potražuje 130 miliona dinara na konto izgrađenog gradskog bazena, a transferi iz Republike za protekle četiri godine smanjeni su za oko milijardu dinara. S druge strane iz budžetskih rezervi podeljene su ogromne sume, na primer Leskovcu više od milijardu dinara, Beogradu 400 miliona, Loznici, Zaječaru i drugima gde su na vlasti isključivo naprednjaci. Uprkos brojnim opstrukcijama Grad Šabac uvršten je po Fajnenšal tajmsu u prvih deset top destinacija za investicije, jedini je grad iz Srbije u asocijaciji takozvanih pametnih gradova, u protekle četiri godine zaposleno je oko četiri hiljade radnika, a ovde je Evropska unija najveći investitor sa više od 30 miliona evra. Uložila je u postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, regionalnu deponiju, izgradnju obaloutvrde na Savi i Drini, a učestvuje i u projektima zaštite od poplava i prekogranične saradnje.