Foto: FreeImages / Filippo Vicarelli

Zapravo, stranci su izneli čak 451 milion evra, ali su domaće firme koje imaju svoje ogranke u inostranstvu, u Srbiju istovremeno unele 67 miliona evra, takođe od dividendi, tako da je konačni rezultat unetog i iznetog profita pomenuti „minus“ od 384 miliona evra.

To je za 160 miliona evra više nego u istom periodu 2015. godine, kada je po osnovu dividendi iz Srbije otišlo 223 miliona evra neto.

Istovremeno, u prva tri tromesečja ove godine, firme sa stranim vlasništvom su reinvestirale u Srbiju 437 miliona evra, što je za 36 miliona evra manje nego u istom periodu prošle godine.

Uprkos tome, strane direktne investicije će u ovoj godini biti na nivou iz 2015. godine, odnosno dostići će 1,8 milijardi evra, što je oko pet odsto BDP-a. U prvih devet meseci u Srbiju je ušlo 1,27 milijardi evra investicija neto, u odnosu na 1,29 milijardi evra prošle godine.

U strukturi stranih direktnih investicija pored reinvestirane dobiti, vlasnički kapital je učestvovao sa 360 miliona evra, što je manje od polovine iznosa iz istog perioda prošle godine, kada je na ovaj način u Srbiju ušlo 750 miliona evra.

Ovaj manjak kompenzovao je priliv investicija u obliku dužničkih instrumenata (kredita), jer je na taj način u Srbiju ušlo 475 miliona evra, prema samo 66 miliona evra u 2015. godini. Ove investicije odnose se na situaciju kada se strana kompanija u Srbiji zaduži u inostranstvu, pa se taj priliv knjiži kao strana direktna investicija. Više od trećine investicija u ovoj godini otpada upravo na takve kredite.

Stručnjaci smatraju da nije baš opravdano knjižiti kredit kao investiciju, jer će ona biti otplaćena i to sa kamatom. Ekonomista Mlađen Kovačević objašnjava da se tu uglavnom radi o kreditima koje matice daju svojim filijalama u Srbiji.

– Ti zajmovi su sa niskim kamatama, posebno danas u vreme niskih kamatnih stopa, ali svejedno moraju da se vrate. Inače, značaj stranih direktnih investicija se preuveličava. Sada je među prvih 10 izvoznika za devet stranih kompanija, a one imaju veoma veliku uvoznu komponentu, tako da je njihova dodatna vrednost prilično niska. Kada još veliki deo profita iznesu u inostranstvo i vrate centralama, pitanje je koliki je njihov stvarni efekat u Srbiji – ističe Kovačević.

On ukazuje i da iznošenje dobiti može da se obavi legalno i ilegalno. Legalno je plaćanje dividende vlasnicima, na šta svakako imaju pravo i zbog čega uostalom i investiraju, dok se ilegalno kapital izvlači transfernim cenama, odnosno naduvavanjem cena uvoznih komponenata, čime se smanjuje dobit u zemlji.

Upravo je isplata dividendi stranih kompanija pre dve godine izazvala pritisak na devizni kurs krajem godine, budući da su kompanije u isto vreme kupovale velike iznose deviza koje su transferisale centralama. Ove godine to nije slučaj, dobrim delom i zbog priliva portfolio investicija ili drugim rečima, kupovine državnih hartija od vrednosti. Za razliku od prošle godine, u prvih devet meseci ove godine portfolio investicije su zabeležile priliv od 620 miliona evra. Od toga je 610 miliona evra iznosio priliv kapitala u državne obveznice.

Dug Srbije bio je zanimljiv stranim investitorima zbog više kamatne stope nego što nose obveznice razvijenih zemalja, jer recimo desetogodišnje obveznice Nemačke imaju negativnu kamatnu stopu, dok u NBS objašnjavaju da su strani investitori procenili da će velike centralne banke nastaviti sa ekspanzivnim monetarnim politikama (sniženjima kamatnih stopa i kvantitativnim olakšicama), pa otud njihov apetit za hartijama zemalja u razvoju.