Vinski turizam, pored ostalih atrakcija, predstavlja sve veći privredni potencijal Braničevskog okruga, a u nekoliko naselja stvaraju se uslovi za prihvatanje takozvanih „vinskih tura“ koje su sve popularnije među ljubiteljima prirode, ukusnog zalogaja domaće hrane kao i dobre kapljice, prenosi RTS.
Tako u selu Viteževu, nadomak Žabara raste savremena vinarija najveća u ovom kraju. Vlasnici uz proizvodnju vina žele da razviju i vinski turizam, pa pored vinograda grade i smeštajne kapacitete za turiste.
U tome će im pomoći i zaštita geografskog porekla vina iz Mlavskog rejona. Kroz Viteževo nekada je vodio carski drum. Tu je Despot Stefan imao konjušnice i pripremao svoje vitezove. Upravo tu od 2011. godine, prostire se najveća vinarija u Braničevskom okrugu. Vinograd se sada prostire na 16,5 hektara, a za četiri godine trebalo bi da poraste na više od 40 hektara. U ovom vinogradu uzgajaju visoko kvalitetne sorte grožđa – sovinjon blan, traminac, pino gri, kaberne sovinjon, pino noar, marselan i srpski prokupac.
– Prokupac pre svega zato što je autohtona sorta, jer je nešto naše. To je sorta kojoj treba vratiti identitet i uzdići je, objašnjava Milan Hlavanja, enolog u vinariji, koji je zbog ovog posla u malo Viteževo došao iz Novog Sada. Radmilo Đurović, rukovodilac vinogradarskog sektora kaže da se prokupac ne orezuje kao druge vrste vinove loze.
– Formira se jednokraka kordunica, gde se orezuju i formiraju tri rodna čvora. Kondiri se režu na dva i tri okca, objašnjava Đurović. Razlog za takav način rezidbe jeste da bi bio manji prinos, a bolji kvalitet grožđa, da bi imao više šećera i fenolne zrelosti. Vino proizvode tek dve godine, ali je njegov kvalitet prepoznat na brojnim manifestacijama. Izvoze, ali o zaradi sada ne razmišljaju, već o novim ulaganjima. Dejan Stanković, direktor vinarije u Viteževu, kaže da njima profit nije bio na prvom mestu.
– Mora da bude ekonomije, da se ne prave gubici, ali veći je akcenat na uživanju uz posao, objašnjava on i nada se da će njihova deca doći u situaciju da razgovaraju o profitu. Ideja koja je zbližila Dejana i prijatelje jeste vinski turizam. Osim vinograda, on zahteva i objekte za degustaciju i smeštaj gostiju. Dejan Stanković smatra da je to bio pravi potez, jer se vreme provodi u divnom ambijentu.
– Trudimo se da to afirmišemo, kako bi što više ljudi moglo da vidi san koji mi sanjamo svih ovih godina.
Rastu ove vinarije doprineće i zaštita geografskog porekla Mlavskog rejona, na kojoj se radi već godinu dana. Za male proizvođače geografsko poreklo ne znači mnogo, ali za ovakav kompleks od presudnog je značaja za dalji razvoj i izvoz. Do sada su urađeni pedološki profili Mlavskog rejona. Odrađena su četiri pedološka profila, na osnovu čega su urađene detaljne laboratorijske analize kroz koje je utvrđen pedološki karakter Požarevačkog i Braničevskog vinogorja. Na osnovu toga izrađena je karta koja sadrži sve tipove zemljišta, kažu u požarevačkoj Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi, ali do kraja procesa proći će bar još dve godine.
– Trenutno se prikupljaju podaci od vinogradara, odnosno proizvođača vina o kvalitetu – objašnjava Milena Zafirović Stojanović, voćar Poljoprivredne stručne službe u Požarevcu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
