Svaka četvrta kompanija u Rusiji priprema se za otpuštanje zaposlenih: Gasprom prepolovljuje broj radnika

Do kraja godine 23 odsto preduzeća planira da optimizuje broj zaposlenih. Većina njih namerava da smanji broj radnika za oko 10 odsto.

To pokazuje istraživanje Rusko-nemačke spoljnjotrgovinske komore, u kojem je učestvovalo 265 malih, srednjih i velikih organizacija, piš list.

Takođe, više od polovine preduzeća izjavilo je da za sada ne planira da menja broj zaposlenih, dok 14 odsto kompanija namerava da proširi svoje timove.

Preduzeća se pripremaju za otpuštanja zbog usporavanja privrede, povećanja poreza, skupih kredita i neplaćanja od strane poslovnih partnera, istakla je rukovodilac odeljenja za makroekonomske analize kompanije „Finam“, Olga Belenjkaja.

Istovremeno, najveća smanjenja sprovode najveći poslodavci u zemlji. Tako je direktor Sberbanke, German Gref, u februaru saopštio da je banka tokom 2025. godine otpustila oko 20 odsto „neefikasnog“ osoblja, odnosno približno 14.000 ljudi.

„Gasprom“ je početkom godine najavio plan da smanji broj zaposlenih u centralnoj administraciji sa 4.000 na 2.500 radnika. Direktor Ruskih železnica (RŽD), Oleg Belozerov, u martu je govorio o smanjenju centralnog aparata za 15 odsto, što iznosi oko 6.000 ljudi.

Optimizaciju kadrova pripremaju i izdavačka kuća „Prosveščenije“ (20 odsto), Magnitogorski metalurški kombinat (10 odsto) i državna korporacija VEB.RF (15 odsto).

Rizici od otpuštanja do kraja 2026. godine postoje u finansijskom sektoru, maloprodaji, rudarskoj industriji uglja, metalurgiji, automobilskoj industriji, kao i u državnom i budžetskom sektoru, smatra vodeći analitičar Freedom Globala, Natalija Miljčakova.

U ovim segmentima će se postepeno smanjivati potreba za zaposlenima koji obavljaju rutinske poslove. Istovremeno, prema njenim rečima, nedostatak radne snage i dalje je prisutan u prerađivačkoj industriji, građevinarstvu, transportu, logistici i IT sektoru.

Međutim, ljudi koji ostanu bez posla možda neće posedovati veštine koje su tražene u drugim oblastima, upozorava Belenjkaja. Pored toga, rast nezaposlenosti mogao bi da uspori rast prihoda stanovništva i potrošačke tražnje, što bi predstavljalo dodatni faktor koji koči privredni razvoj, zaključila je ona.