Tramp uvodi carine i za Evropsku uniju 1Foto: Francois Mori

Naime, Svetska trgovinska organizacija je presudila u sporu starom 15 godina da je EU subvencionisala evropskog proizvođača aviona Erbas (koja je u vlasništvu Nemačke, Francuske, Velike Britanije i Španije) čime je naneta šteta Americi odnosno njihovom proizvođaču Boingu.

Tako je STO dao odrešene ruke Trampovoj administraciji da uvede carine na robu iz EU vrednu do 6,8 milijardi evra i to čak i do 100 odsto.

Komesarka EU za trgovinu Sesilija Malmstrom je već poslala upozorenje SAD da će ukoliko se odluče za carine uslediti kontramere.

Ona je napomenula da su obe zemlje krive za pomaganje svojim proizvođačima vazduhoplova i da bi uzajamne kontramere samo naštetile poslovnim ljudima na obe strane Atlantika.

I zaista STO bi trebalo u narednih mesec, dva da ozvaniči i presudu po tužbi EU o državnom subvencionisanju Boinga teškom više milijardi evra i da odredi na kolike carine EU ima pravo.

SAD su još letos napravile spisak evropskih proizvoda na koje planiraju uvođenje carina među kojima su letelice, ali i poljoprivredni i prehrambeni proizvodi kao što su sirevi, vino, alkoholna pića, likeri, irski viski, masline, kao i niz tekstilnih i industrijskih proizvoda koji pogađaju pre svega francusku, špansku i nemačku privredu.

Američki mediji očekuju da Trampova administracija u sredu objavi koji proizvodi će biti opterećeni kolikom carinom.

Američke aviokompanije očekuju da će carine na porudžbine Erbasovih aviona biti 15 odsto i apeluju na svoju vlast da ne primenjuju carine na već naručene letelice jer bi to značajno pogodilo ove kompanije.

Generalni direktor Erbasa Gijom Fori je u saopštenju izdatom od strane kompanije izjavio da će Erbas nastaviti da sarađuje sa američkim partnerima, kupcima i dobavljačima kako carine ne bi imale negativne efekte na američke aviokompanije, ali i američke putnike i radna mesta s obzirom da u lancu dobavljača Erbasa radi i 275.000 Amerikanaca u 40 američkih država.

Stvar se još dodatno komplikuje, jer ističe rok od šest meseci na koliko je u maju američka administracija odložila carine na uvoz automobila iz EU.

Za razliku od ovih 6,8 milijardi evra robe koja bi mogla biti ocarinjena i koja čini tek fragment trgovinske razmene između SAD i EU, autoindustrija je žila kucavica i američke i evropske privrede, ali i njihove međusobne trgovine. Brojke koje prate proizvodnju i prodaju automobila između dve najveće ekonomije na svetu su zapanjujuće.

Svaki šesti automobil proizveden u SAD dolazi iz fabrike evropskog autoproizvođača i one tamo zapošljavaju 420.000 ljudi. Svaki peti automobil koji se izveze iz EU ide u SAD, što ih čini najvećim tržištem evropske autoindustrije. Ukupna godišnja vrednost trgovine automobilima SAD i EU iznosi neverovatnih 48,5 milijardi dolara.

Autoindustrija je od vitalnog značaja za evropsku ekonomiju pošto zapošljava 12,6 miliona ljudi i kreira 766 milijardi dolara ili četiri odsto BDP-a Unije.

Ukoliko bi SAD uvele carine na evropske automobile sa čim Tramp preti već dve, tri godine to bi možda gurnulo neke od najvećih evropskih ekonomija u recesiju.

To se pre svega odnosi na Nemačku, ne samo zato što je tamošnja autoindustrija najjača i što Volksvagen i BMV pola svog izvoza plasiraju u SAD, već i zato što je i bez carina nemačka privreda na ivici recesije ove godine.

A kako kaže izreka „Gde se igraju slonovi strada trava“, pa bi takav potez žestoko pogodio i zemlje kao što je Srbija.

Dobar deo stranih direktnih investicija koje su ušle u Srbiju prethodnih godina su komponentaši za autoindustriju i to dobrim delom snabdevaju nemačke proizvođače.

Pad u njihovim narudžbinama bi sasvim sigurno uticao na smanjenje proizvodnje.

Sa rastom BDP-a ispod očekivanog ove godine, a sudeći prema analizama Fiskalnog saveta i sledeće će biti oko tri, umesto planiranih četiri odsto.