Tržište odmerilo vrednost evra

Iako je prošlo dva meseca otkako je Narodna banka Srbije odlučila da se postepeno povlači sa deviznog tržišta, većih turbulencija, uprkos skepticizmu nekih analitičara, nije bilo. Naprotiv, srednji kurs evra se stabilizovao na oko 81 dinar i od 5. marta do danas evropska valuta poskupela je za 40 para. Dakle, to što se sada srednji kurs evra određuje na osnovu ukupne trgovine devizama ostvarene prethodnog dana na zvaničnom deviznom tržištu, ali i u prometu između banaka, nije izazvalo veće oscilacije deviza, iako je prvog dana izmenjenog režima srednji kurs evra za 0,33 dinara bio viši od kursa koji je važio prethodnog dana.

Za četiri meseca dinar oslabio za 4,2 odsto

Kurs evra na kraju janauara bio je isti kao i poslednjeg dana decembra 2006. godine koja je inače završena sa apresijacijom od 8,2 odsto. Međutim, decembarski trend pada vrednosti dinara nastavljen je u februaru kada je dinar nominalno pao za 1,2 odsto. U toku marta dinar je nominalno depresirao prema evru za 1,9 odsto, a aprilska depresijacija iznosila je 1,1 odsto. Praktično, dinar je za četiri meseca oslabio 4,2 odsto.

Dok je kurs određivan samo na osnovu trgovine realizovane na međubankarskom deviznom tržištu, evro je skočio za 0,79 para. Zbog toga je NBS na početku godine bila prinuđena da čak 11 puta interveniše, prodajom deviza kako dinar ne bi još kliznuo naniže. Nasuprot tome, od kraja januara do kraja apirila, centralna banka je intervenisala samo četiri puta, a od sredine marta do kraja aprila ni jedan put, a kurs evra je samo u jednoj nedelji u tom periodu imao značajnu osilaciju koja je brzo ispeglana povećanjem devizne ponude. Ovaj period godine je najbolje pokazao da na devizni kurs znatno više od trgovine na deviznom tržištu utiče trgovina među bankama. Primera radi, dok su banke na sastanku MDT međusobno trgovale samo 2. marta i to u iznosu od 1,5 miliona evra, ukupan obim međubankarske trgovine van sastanka MDT, premašio je milion evra, a to je u odnosu na februar predstavljalo povećanje od 326,4 miliona evra. Inače, u prva tri ovogodišnja meseca u neposrednoj međubankarskoj trgovini realizovano je ukupno 2,6 miliona evra, dok je promet na sastanku MDT u istom periodu iznosio 495,5 miliona evra. April je završen sa 3,8 milijardi evra trgovine, odnosno promet među bankama je za četiri meseca povećan za 462 odsto u odnosu na isti period 2006. godine.

Procene

Goran Nikolić, saradnik Centra za naučnoistraživački rad i ekonomske analize Privredne komore Srbije, kaže za Danas da se precenjenost dinara u prošloj godini kretala u rasponu od 13 do 18,9 odsto.

– Za prva četiri meseca ove godine, dinar je realno oslabio prema evru za 0,7 odsto, ali bi se u drugoj polovini godine moglo očekivati da dođe do blage realne apresijacije dinara od dva do četiri odsto. Kada je reč o valutama istočnoevropskih zemalja, gotovo sve su ojačale prema dolaru. U odnosu na evro nominalno su ojačali lej, slovačka kruna, turska lira, forinta, zlot, a blagu depresijaciju beleže češka kruna, kuna, dinar, rublja. Pored toga, zahvaljujući i dobrim ekonomskim performansama evro-zone i rastu bazne kamate Evropske centralne banke, sve vodeće svetske valute slabe prema evru u prva četiri meseca ove godine – ističe naš sagovornik.

Inače, u ovom delu godine NBS je prodala manje deviza nego što je otkupila od menjača. Iako je od početka marta centralna banka otkupljivala samo tri valute – evro, dolar i švajcarski franak, što je doprinelo padu od 35,9 odsto u odnosu na period januar-april prethodne godine, ukupan otkup je za 224 miliona evra premašivao iznos koji je prodat na deviznom tržištu.
Narodna banka najavljuje novu promenu u metodologiji utvrđivanja vrednosti deviza. Naime, od sredine maja NBS neće kao do sada odluku o eventualnoj intervenciji donositi na kraju radnog dana kada sagleda kolika je trgovina ostvarena na oba tržišta, nego u svakom momentu u toku tog dana ako oceni da su oscilacije kursa veće od ustanovljenih limita. To je još jedan polukorak do potpunog povlačenja NBS sa deviznog tržišta, što je guverner Radovan Jelašić najavio za drugo polugodište ove godine, naravno, pod pretpostavkom da posle formiranja nove vlade ne dođe do bitnijeg zaokreta u monetarnoj politici. Da li će tada konačno biti izbijeni „aduti“ svima onima koji tvrde da je devizni kurs nerealan i da bi evro trebalo da vredi 90 ili čak 120 dinara, teško je reći, jer iza svake takve izjave uvek stoji priča o konkurentnosti naše privrede i problemu velikog deficita tekućeg bilansa plaćanja, a posebno spoljnotrgovinskog deficita. Kontraargumenti o tome da kurs nije taj kojim se ovi strukturni problemi mogu rešavati, nažalost nisu tako atraktivni kao priča o tome da je nerealni kurs rezultat nemerljivog uticaja uvoznog lobija na monetarnu politiku.