Tvrdnje o rastu potrošnje gasa od 23 odsto nerealne 1Foto: FoNet/ Dragan Antonić

Bajatović je i sredinom prošle godine izjavljivao kako je u odnosu na prethodnu, potrošnja u 2017. porasla za 28 odsto, iako su na sajtu Agencije za energetiku već bili objavljeni podaci o povećanju potrošnje od 13 odsto. Ovog puta on tvrdi da je potrošnju pogurala industrija, dok se u sektoru domaćinstava beleži mali rast, te da on očekuje da se i u 2019. nastavi rast potrošnje gasa i da brzo stigne do tri milijarde kubnih metara, a možda i više. U Agenciji za Danas kažu da je 2018. godina bila na nivou prethodne, što bi i redovan godišnji izveštaj koji se očekuje u februaru trebalo da potvrdi.

Pritom, 2017. godina, na osnovu koje je Bajatović računao rast potrošnje, bila je specifična, jer je došlo do dispariteta cena energenata. Gas je postao najjeftinije gorivo pa mu se vratio i veliki broj potrošača iz kategorije domaćinstava, koji su u jednom trenutku zbog visokih cena prešli na druge energente. Trgovci gasom potvrđuju da je u prethodne dve godine porastao broj priključaka domaćinstava, ali da i pored toga male količine koje se troše u toj kategoriji korisnika ne mogu bitnije da utiču na procenat povećanja potreba za gasom. To ne mogu ni dve toplane koje su tokom 2018. sa mazuta prešle na gas, jer je reč o manjim lokalitetima koja ne mogu da povuku preveliku potrošnju.

Na potrebu da se obezbede dodatne ozbiljnije količine gasa može da utiče jedino veći rast u industrijskoj proizvodnji, ali je i on u prošloj godini izostao, posebno u sektoru firmi koje se smatraju najvećim potrošačima (i dužnicima). Jedna od najznačajnijih iz te grupe, Azotara Pančevo prošle godine je otišla u stečaj i time bitno redukovala proizvodnju, a kikindski MSK, sa takođe impresivnim računima za gas, zadržao je obim dostignut u 2017. Ni paraćinska staklara, takođe veliki potrošač u prošloj godini nije blistala lomeći se između stečaja i UPPR-a. A to su najveći potrošača gde bi rast aktivnosti mogao bar za nekoliko procenta da uveća ukupnu potrošnju.

Ni u ostaloj privredi podaci ne ukazuju da bi slika mogla da se razlikuje o odnosu na 2017. Tačno je da se izvestan broj firmi, kao i kod domaćinstava, vratio gasu, ali još uvek nedovoljno za podatak o rastu od 20 odsto, kojim se pohvalio direktor Srbijagasa. Naime, industrijska proizvodnja je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u prvih 11 meseci prošle godine zabeležila rast 2,1 odsto u odnosu na isti period prethodne. A to ni izbliza nije dovoljno da bi se kreiralo tako visoko povećanje potrošnje.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.