Fonet:Nenad Đorđević/Fonet

p { margin-bottom: 0.25cm; line-height: 120%; }

Ovakva ugovorna obaveza, uz detaljno nabrajanja i drugih podataka koji predstavljaju „strogo poverljive“ i „poverljive“ informacije ili „poslovnu tajnu“, mogle bi biti jedan od razloga zbog kojeg radnici, pa i bivši radnici ove južnokorejske kompanije izbegavaju da javno govore o navodnom šikanoznom odnosu prema njima, kao i kršenju njihovih prava, među kojima i prava na sindikalno organizovanje. U ugovorima o radu Jura prilično precizno definiše prava i obaveze zaposlenih, a ne pominje pravo na sindikalno organizovanje.

– Zaposleni je u obavezi da čuva poslovnu tajnu (u skladu s Zakonom) za vreme i po prestanku radnog odnosa. Sve tehničke, organizacione i ekonomske informacije sa kojima se zaposleni susreće tokom rada kod poslodavca smatraju se poslovnom tajnom. Poverljiva informacija je svaka informacija koja nije javna, ili informacija koja je od strane poslodavca određena kao poverljiva, ili koja u skladu sa okolnostima i njenom prirodom treba da se tretira kao poverljiva. Kršenje obaveze čuvanja poslovne tajne predstavlja ozbiljno kršenje radnih dužnosti i obaveza i može dovesti do otkaza Ugovora o radu – navodi se pored ostalog u ugovorima o radu u Juri.

Regionalni poverenik UGS Nezavisnost u Nišu Bratislav Cenić kaže da je „neshvatljivo“ da kolektivni ugovori ili ugovori o radu budu „tajni dokumenti“ o kojima ne sme da se govori. On navodi da slični slučajevi postoje i u nekim privatnim firmama u Srbiji, u kojima „zaposleni zaključuju dva ugovora, a potpisuju samo onaj koji je gori po njih, i u kojima se nalazi ili može naći i ovakva odredba“. Problem je što političari, kao i inspekcije rada i ostali državni organi, više štite ovakve investitore, posebno one strane, nego što su spremni da „stanu iza svojih ljudi“.

– Dobijali smo žalbe radnika Jure, ali su svi oni bili u strahu od gubitka posla i dodatne šikane, te su želeli da ostanu N. N. lica, te nam je prostor za reagovanje bio jako sužen. Odlazili smo do inspekcija rada u Leskovcu i Nišu, koje su, kako nam je saopštavano, više puta kontrolisale situaciju u Juri i uvek utvrđivale da je „sve u redu“. LJudi su nam se najčešće žalili na uslove rada, koji su u toj meri loši da im se, kako su kazali, ne obezbeđuju ni adekvatne maske da se zaštite od štetnih materija ili stolice pored pokretne trake. Žale se i na zabranu sindikalnog organizovanja i drugu vrstu pritisaka, pa i mobinga. Više puta smo pokušavali da uđemo u Juru, kako bi formirali sindikat, ali nismo uspeli ni da stignemo do poslovodstva, koje uglavnom čine Korejci, jer nas je u tome sprečavao menadžment, u kojem su „naši ljudi“ – rekao je Cenić za Danas.

Prema Zakonu o tajnosti podataka, inače, „strogo poverljiva informacija“ predstavlja tajni podatak od od skoro najvećeg stepena tajnosti, pošto je od nje poverljivija jedino „državna tajna“. Manji stepen tajnosti imaju „poverljive“ i „interne“ informacije. Ugovori o radu, po pozitivnom zakonodavstvu, ne bi trebalo da budu ni poslovna tajna. Isprave i podaci koji se smatraju ili mogu smatrati poslovnom tajnom su uglavnom tehničko-tehnološki projekti, istraživanja, pronalasci, patenti i licence, programi poslovne politike, te podaci o proizvodnji, sirovinama, robi, zalihama, cenama, tržištu, plaćanjima, finansijskom stanju ili zaradama zaposlenih.

Sporan je i Beneton?

Bratislav Cenić kaže da je prema podacima ovog sindikata „slična situacija i u Benetonu“ u Nišu. Iz te kompanije UGS Nezavisnosti su stizale žalbe radnica koje su se „usudile da ostanu u drugom stanju“, zbog čega su „trpele pritiske, pa i šikanu na poslu“.

– Sve to liči na povratak u robovlasnički sistem, koji naši političari i ne pokušavaju da spreče – kaže on.

Zatvoreno za medije

Uprkos nastojanjima, mediji u Juru nisu uspevali da uđu, a u Beneton je bilo moguće ući samo kada je poslovodstvo organizovalo (retke) konferencije za novinare. Poslovodstvo Jure ili Benetona nesmetano se može videti uglavnom samo kada domaći političari u njihovim pogonima „svečano otvaraju“ nova radna mesta.