Više od 1.200 ljudi tražilo pomoć zbog poplavljenih kuća 1Foto: BETAPHOTO/ DRAGAN GOJIC

Šteta je velika, za Danas kažu poljoprivrednici iz okoline Ivanjice, kraja poznatog po malinama. Sve što je bilo uz reku i gde god da je bujica prošla potopljeno je. Voda je ušla i u neka domaćinstva, a šteta se još sabira. Dok opštine i država ne dobiju konačne brojke, neće se znati ni koliko će pomoći otići najugroženijima. Za sada, prema preliminarnim podacima, 1.200 njih je predalo zahtev tražeći pomoć za poplavljenu kuću ili stan.

„U ponedeljak su iz lokalnih samouprava počele da pristižu prve preliminarne procene štete i prema tim podacima za sada ima 1.200 stambenih zahteva. Ono što treba naglasiti da oni kojima je načinjena šteta zahtev za pomoć treba da predaju u opštini, nakon čega ekipe izlaze na teren i procenjuju“, kaže za Danas zamenica direktora Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Sandra Nedeljković.

Ona napominje da država ne nadoknađuje štetu građanima, već da to čine osiguravajuće kuće, a država je ta koja pomaže onima koji su najugroženiji. „Pomoć države mogu da dobiju oni kojima je kuća poplavljena, ne dvorište. Da bi objekat bio poplavljen voda mora da uđe u njega. Osim toga, država pomoć dodeljuje onima koji su vlasnici kuća i koji u njima primarno žive, to znači da vikendice i neki pomoćni objekti ne potpadaju pod državnu pomoć“, ističe Nedeljković.

Dok se voda skroz ne povuče, a još nije, ne može da se zna šta je za hitnu sanaciju, napominju u JP Srbijavode. Što se tiče sanacije vodnih objekata, kako kažu, kao i novih ulaganja, znaće se više tek nakon povlačenja vode i konačnog popisa i elaborata stručnjaka na terenu.

I prošle godine Srbija je imala problema sa poplavom, kao i prethodnih godina, a poplave tokom maja 2014. dovele su do toga da je potopljeno više od 1.000 objekata, stambenih kuća, 30.000 ljudi je evakuisano, dok je procenjena šteta bila milijardu evra.

U Srbijavodama za Danas kažu da su nakon 2014. sanirani oštećeni zaštitni objekti na više od 500 lokaliteta i da je od 2015. do 2019. realizovano 17 kapitalnih projekata za unapređenje zaštite od poplava na najugroženijim područjima u Srbiji.

„Realizovani su hitni sanacioni radovi na 304 kritična lokaliteta i deonice, u vrednosti od 28 miliona evra, potom hitni radovi na sanaciji jalovišta „Stolice“ kod Krupnja u vrednosti od 350 miliona dinara i u Raškoj u vrednosti od 70 miliona dinara“, ističu u Srbijavodama.

U Lučanima je za sedam meseci izgrađen kompleksan zaštitni sistem u vrednosti od 300 miliona dinara, napominju, a krajem 2017. započet je novi program hitnih sanacionih radova na 78 lokaliteta.

„Program je obuhvatio i radove na područjima Požege, Ivanjice, Arilja i Lučani u iznosu od 1,8 milijardi dinara. Obezbeđena su i sredstva za hitne radove na sanaciji objekata za zaštitu od voda oštećenih u poplavama izazvanim elementarnim nepogodama u maju i junu 2018, za sanaciju 36 lokaliteta izdvojeno je 800 miliona dinara“, ističu u ovom preduzeću.

U Srbijavodama kažu da su započeti radovi na rekonstrukciji brane „Busur“, doneta Uredba o utvrđivanju Državnog programa obnove, zbog nepogode u junu prošle godine, čime su obezbeđena sredstva za sanaciju 12 lokaliteta. U ovom periodu, kako kažu, realizovano je 600 projekata koji za cilj imaju da obezbede siguran život pored reka za sve građane.

„Prevencija je ono u šta država konstantno ulaže i svako ulaganje u ovakvu vrstu prevencije nikada ne može da bude suvišno, ali ni dovoljno. Situacija sa kojom je suočen ceo svet zahteva integrativniji pristup u ovoj oblasti i potpuno neke nove načine i metode odbrane. Sama činjenica da jedan dinar uložen u prevenciju, štedi sedam dinara u sanaciji je dovoljan argument na pitanje da li je uloženo dovoljno“, napominju za naš list u Srbijavodama. Oni ističu i da je do 2014. veoma malo, gotovo nimalo, sredstava ulagano u već postojeće vodne objekte i sistem zaštite, te su svi ti objekti tako devastirani, takođe bili značajna stavka ulaganja i dovođenja u stanje funkcionalnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.