Privrednike više iritira nedoslednost mera od ograničenja Kriznog štaba

Krizni štab je ostavio katance na tržnim centrima, a ugostiteljima je omogućio da rade dostavu, kao i šaltersku prodaju hrane, što se najviše odnosi na prodavnice brze hrane. Kafići na šalterima, takođe, mogu da prodaju kafu i piće. Međutim, to im ni izdaleka nije dovoljno da preguraju krizu tokom koje ne samo da ne računaju na zarade, već samo gledaju kako da prežive. Poseban problem imaju vlasnici noćnih klubova i barova koji sada već punu godinu ne mogu da rade.

Za noćne klubove i barove koji ne rade već 12 meseci ovo nije ništa novo, kaže predsednik Udruženja noćnih klubova i barova Miša Relić.

„S druge strane, šire posmatrajući ugostiteljstvo, jasno je da smo svi mi kolateralna šteta COVID19 i Vlada bi morala svima srazmerno da pomogne. Problem sa nama je što za nas koji uopšte ne radimo pomoć u vidu minimalca je omča oko vrata u vidu doprinosa“, napominje Relić za Danas.

To što je omogućena dostava i šalterska prodaja hrane, kako kaže, zavisi od vrste objekta i nekima sigurno znači, ali to je samo mali deo problema, odnosno „mizeran procenat“.

„Imali smo sastanak sa premijerkom Anom Brnabić i ministrima trgovine i finansija Tatjanom Matić i Sinišom Malim i pokazana je dobra volja da se pomogne onima kojima je rad u potpunosti zabranjen, dakle pre svega noćnim klubovima i barovima“, ističe Relić i napominje da su trenutno u pregovorima i da traže najbolji način da ih država „prepozna“ i pomogne im da opstanu.

Ove nedelje bi trebalo ponovo da razgovaraju na tu temu, a Relić podseća da prosečan noćni klub sa 10 zaposlenih za poreze, rentu i ostale takse sada duguje već 10 miliona dinara, a u aprilu će biti godinu dana kako uopšte ne mogu da rade.

Ugostitelj iz Zrenjanina za naš list kaže da su mere u ovom obliku besmislene i da bi mnogo logičnije bilo da su sve zatvorili na dve nedelje, tako bi bili bolji efekti, a da ih ovako nema.

„Kada je prošlog utorka rečeno da će raditi samo apoteke, prehrambene prodavnice i benzinske pumpe ispostavilo se da nije baš tako. Pročitao sam Uredbu, gde se vidi da nije tako i da ne mogu da rade osim ugostitelja, teretane, frizeri, kozmetičari, a da je mnogo duži spisak onih koji mogu da rade. Bilo bi bolje da su onda tako i rekli, ko ne može, a ne ko može da radi“, napominje vlasnik restorana u Zrenjaninu.

Ono što mu je, kako kaže, bilo nelogično jeste to da su pekare normalno radile i u njima je bio moguć neposredan kontakt između prodavca i kupca, dok su u isto vreme šalteri fast fud radnji bili zatvoreni, mogli su da rade samo dostavu. To je, kako kaže, potrajalo tri dana, da bi u subotu dobili obaveštenje da mogu, ipak, da otvore šaltere za prodaju hrane.

„Mislim da ja ne ugrožavam nikog, od kada je počela epidemija pridržavamo se svih mera i nemamo gužvu, tri ili četiri stola su zauzeta na 150 kvadratnih metara. Ali, dok god se u markete pušta tako veliki broj ljudi, ovakve mere su besmislene“, naglašava on.

Nikoga nije otpustio, mere pomoći u minimalcima prošle godine je uzeo i sada, ističe, plaća odložene doprinose. Svakog meseca stižu mu rate za otplatu tog duga, u isto vreme mora da plaća i doprinose i poreze za ovu godinu.

„To što ne zatvaraju sve, što nisu odložili plaćanje poreza i doprinosa za ovu godinu samo je dokaz da država ne stoji finansijski najbolje. Daleko smo mi od ekonomskog tigra, činjenica je da je novca sve manje“, napominje naš sagovornik.