Za neporeske namete dajemo 150 milijardi godišnje 1Foto: NALED

Beograd – Građani i privreda godišnje plate oko 150 milijardi dinara neporeskih nameta – naknada i taksi, od čega bar 10 milijardi čine neopravdano naplaćeni iznosi, takozvani parafiskalni nameti, rečeno je juče na predstavljanju kampanje Mesec parafiskala u organizaciji Nacionalne asocijacije za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

Kako je rečeno, u Srbiji postoji blizu 500 zakona i podzakonskih akata koji propisuju oko 1.200 raznih republičkih neporeskih dažbina, dok su na lokalnom nivou neporeske dažbine propisane u preko 400 različitih odluka.

Zbog toga je, kako je istakla Jelena Bojović, direktorka za regulatornu reformu u NALED-u, potrebno uspostaviti javni registar svih neporeskih dažbina, koji će obezbediti transparentnost, budući da se sad ne zna ni ko sve propisuje dažbine, ni koje dažbine, niti koliko ih naplaćuje i da li je to opravdano.

Prema njenim rečima, ideja NALED-a je da javni registar bude decentralizovan, tojest da svaki organ koji propisuje neku taksu ili naknadu ima pristup tom registru i da bude dužan da u registar unese svaku od tih taksi koje je propisao, kao uslov da može da naplaćuje te dažbine. Na taj način bi se obezbedila transparentnost svih neporeskih nameta koji se naplaćuju u Srbiji, a registar bi uvek bio ažuran. Ipak, na pitanje dokle se s tim predlogom odmaklo, u NALED-u kažu – nidokle, jer država okleva sa pokretanjem tolikog posla. Ipak, to je posao koji treba obaviti, jer, kako je dodala Milica Bisić, direktorka korporativnih poslova u KPMG-u, građani i privreda sada plaćaju brojne takse i naknade potpuno neopravdano.

Kako kaže, naknade su dažbine za koje bi onaj ko ih plaća trebalo da dobije pravo na korišćenje nekog javnog dobra, dok su takse iznosi za koje bi trebalo da se dobije neka javna usluga i trebalo bi da koštaju onoliko koliki je stvarni trošak pružanja te usluge ili manje.

Međutim, u Srbiji se često dešava da se „naknade“ naplaćuju, a da se njihovim plaćanjem ne dobija nikakvo javno dobro, odnosno da se takse naplaćuju više nego što stvarno koštaju usluge za koje su propisane.

– To su parafiskalni nameti, odnosno skriveni porez. To je slučaj kod svih „energetskih naknada“, kod naknade za unapređenje životne sredine, za unapređenje energetske efikasnosti, za rezerve nafte, u slučajevima kada se za istu uslugu naplaćuje i republička administrativna taksa i lokalna taksa i tako dalje – kaže Bisić. NALED će, kako je rečeno, ovog meseca organizovati seriju okruglih stolova na temu reforme neporeskih prihoda.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Jedno reagovanje na “Za neporeske namete dajemo 150 milijardi godišnje”

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.