Zajednički protiv govora mržnje: Da li ovako podeljen sastav Saveta REM-a može da odlučuje o kažnjavanju televizija?

Tokom izbora predsednika Saveta REM-a u ponedeljak rezultat glasanja između dva kandidata, Miloša Garića i Mileve Malešić, bio je izjednačen – 4:4. Takav ishod ukazao je na podelu među članovima Saveta, pa je pitanje kako bi ona mogla da utiče na budući rad i donošenje odluka tog regulatornog tela.

Članica Saveta REM-a i profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu u penziji Dubravka Valić Nedeljković za Danas ističe da je REM počeo da radi i da je jako važno da se prvo donese Statut REM-a kao i akt o uslovima za članove upravnih odbora javnih servisa.

“Javni servisi rade sa potpuno krnjim upravnim odborima. To je goruće pitanje. Treba da se donese akt o načinu na koji će se pratiti predizborna kampanja. Ne možete vi doneti akt o predizbornoj kampanji kad se raspišu izbori. To mora da se uradi ranije, da bi medijske kuće koje su odgovorne, mogle da naprave plan za praćenje predizborne kampanje, a to, nažalost, mediji ne rade“, objašnjava Valić Nedeljković.

Kako je objasnila Nedeljković Valić Nedeljković, pored ovih “gorućih stvari” REM će početi da se bavi i pritužbama koje su stizale u prethodne dve godine.

“Portparolka REM-a Olivera Zekić je rekla da je 1.700 nekih pritužbi stiglo za dve godine. Tek smo se dogovorili sa službom analize, pravnom službom i tako dalje, da nam polako pripremaju taj materijal, pa ćemo videti. Prvo smo mislili da se sve pritužbe poslože po medijima. Dakle, da mi vidimo koliko je za svaki medij ukupno došlo pritužbi. Zatim da vidimo u okviru tih medija koji su bili subjekti, teme, da li je bilo pritužbi novinara prema temi, a onda ćemo ići na pojedinačne slučajeve”, objašnjava Valić Nedeljković.

Član Saveta REM-a i jedan od predloženih za predsednika Saveta, Miloš Garić ističe za Danas da je epilog prve sednice Saveta REM-a u kom presednik nije izabran očekivan.

“Mi smo se nedavno tek okupili, neki se nisu ni poznavali ranije. Pritisak javnosti je veliki, neki ljudi to teže podnose. Ali korektan razgovor, međusobno uvažavanje, fer odnos, uz činjenicu da smo suzili izbor na samo dva imena, pa mi se čini da je to sasvim dovoljno za početak i da nam otvara mogućnost da brzo završimo taj deo posla”, kaže Garić.

Kao i Dubravka Valić Nedeljković i Miloš Garić ističe da je veoma važno raditi na prijavama koje su stigle za kršenje zakonskih normi u programima nacionalnih emitera, kao i da je potreban novi poslovnik o radu i raspisivanje konkursa za popunu upravnih odbora javnih servisa.
Kako dodaje Garić, svi pružaoci usluga u oblasti elektronskih medija su pod lupom, a onima za koje nadležne službe utvrde da krše zakon biće određene odgovarajuće mere.

“REM dugo nije imao izvršne mogućnosti pa su neki mediji zaboravili na obaveze. Ali pre svega treba raditi na prevenciji i upoznavanju kolega iz medija sa zakonom. Nije naš interes da plašimo i pretimo medijima. U Srbiji je sloboda medija garantovana zakonom. Svi koji se bavimo medijima imamo obavezu da radimo na čuvanju javnog interesa, podizanju svesti o odgovornosti, sprečavanju manipulacija, otklanjanju negativnih pojava u vezi sa govorom mržnje i potrebi unapređenja kvaliteta programa” objašnjava Garić.

Najveći broj kritika u stručnoj javnosti na rad i nefunkcionisanje REM-a odnosio se na propagandni program televizija sa nacionalnom frekvencijom i na to da se takvim delovanjem stvara kult ličnosti predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Od 1. januara do 30. aprila ove godine, Vučić je bio prisutan 67 sati u centralnim informativnim emisijama na sedam televizija, pokazao je monitoring Biroa za društvena istraživanja (Birodi).

Izveštaj Evropske komisije o Srbiji od 17. jula ove godine istakao je niz problema u odnosu države prema medijima. Kao prvi problem istaknut je REM, odnosno činjenica da i dalje nema funkcionalnog Saveta. Kao jedna od posledica nepostojanja REM-a navedeno je to što od 2022. godine nije dodeljena peta frekvencija. Evropska komisija ocenila je da, iako zakon predviđa poštovanje etičkih standarda kao jedan od kriterijuma za dodelu javnog novca medijima, u praksi su i dalje sredstva dobijali pojedini mediji koji su kršili Kodeks novinara. U izveštaju EK se ukazuje i na probleme sa pluralizmom, pristrasnim izveštavanjem u korist vlasti, položajem javnih servisa i političkim pritiscima na kritičke medije, a podsećaju i da su pojedini novinari otpušteni zbog ličnih i društvenih političkih stavova.

Predsednik Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija(ANEM) Veran Matić ističe za Danas da će se najvažnije odluke u sastavu sa osam članova teško donositi ali da će veća transparentnost rada doneti pomak.

“Veoma je važno da dobijamo informacije koje do sada nisu bile dostupne – pre svega rezultate rada stručnih službi i analize programa televizija u odnosu na zakonske obaveze. REM raspolaže velikim stručnim aparatom, značajnim ovlašćenjima i odgovornostima od posebnog javnog interesa, ali su rezultati njegovog rada godinama, iz različitih razloga, ostajali skriveni od javnosti. Važno je da se objavi ono što već znamo – da najveći broj provladinih medija kontinuirano krši zakone, profesionalne standarde i novinarske kodekse.

Ako stručne službe to do sada nisu dokumentovale, onda treba insistirati na njihovoj kadrovskoj obnovi i jačanju kapaciteta, objašnjava Matić.

Dodaje da i ako odluke Saveta budu potpuno polarizovane, očekuje da budu obrazložene i javno dostupne.

“Iz njih bi trebalo jasno da se vidi da je društvo podeljeno između medija koji sistematski krše zakon i dominiraju medijskim prostorom i profesionalnih medija koji pokušavaju da rade u skladu sa standardima, ali su dovedeni na ivicu opstanka zbog kontinuiranih kampanja vlasti i tabloida, koje ih izoluje od oglašivača, uskraćuje im pristup projektnom sufinansiranju i ugrožava njihovu održivost”, kaže Matić.

Kako navodi četiri nezavisna člana Saveta imaju mogućnost da od stručnih službi zahtevaju precizne i sistematizovane podatke o kršenjima zakona i da na osnovu njih predlažu odgovarajuće mere.

“Ukoliko budu sistematski blokirani, to će istovremeno biti jasan dokaz da vlast opstruiše rad REM-a i sprečava ga da obavlja funkciju koja mu je poverena Zakonom o elektronskim medijima. Time će biti obesmišljeno i višegodišnje insistiranje Evropske komisije, kao i pritisak na organizacije civilnog društva i profesionalna novinarska udruženja da po svaku cenu učestvuju u formiranju Saveta REM-a”, objašnjava Matić.

Matić: REM da ispita propagandni sadržaj u medijima

Veran Matić kaže da očekuje da budu objavljeni nalazi stručnih službi o ključnim slučajevima u kojima su medijska targetiranja i kampanje imale tragične posledice, poput slučaja Olivera Ivanovića. On za Danas navodi da očekuje da REM počne aktivnije da se bavi govorom mržnje, manipulacijama i propagandnim sadržajima, ne samo na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, već i na drugim emiterima. “Svaka inicijativa za pokretanje postupka i izricanje sankcija biće važna, čak i ako bude blokirana u samom Savetu, jer će javnost konačno imati uvid u činjenice i argumente, što do sada nije bio slučaj”, ističe Matić.

REM: Nacionalne TV bez dugovanja

U odgovorima na pitanja Danasa o tome koji emiteri sa nacionalnom frekvencijom imaju neizmirena dugovanja prema REM-u u periodu 2025–2026. godine, kao i koliki je ukupan iznos dugovanja svih pružalaca medijskih usluga, Regulatorno telo za elektronske medije je navelo da sva četiri pružaoca medijske usluge sa dozvolom za područje cele Srbije nemaju neizmirene obaveze prema Regulatoru po osnovu naknade za pružanje medijske usluge. Ukupan iznos neizmirenih dugovanja svih pružalaca medijskih usluga prema REM-u iznosi 88.099.839,54 dinara, naveli su iz ovog regulatornog tela.