Žene zanatu udahnjuju novi život

Među kojima značajno mesto zauzima tkanje pirotskog ćilima, jednog od brendova Pirota po kome je ovaj grad poznat i van granica zemlje.

Grupa od dvadesetak žena iz cele Srbije na Trećoj tkačkoj koloniji u selu Dojkinci, uz pomoć članica Zadruge „Damsko srce“ iz Pirota učila je tajne izrade pirotskog ćilima.

– Reč je o maloj inicijativi kojom želimo da pokažemo rad žena. Iz godine u godinu sve je veći broj žena koje dolaze na Koloniju i dobro što mlade snage udahnjuju novi život ovom zanatu – kaže za Danas direktorka Zanatske zadruge za proizvodnju pirotskog ćilima i suvenira „Damsko srce“ Slavica Ćirić.

Zadruga organizuje Koloniju uz pomoć Pirot i Sombor i Turističke organizacije Pirot, a uz podršku Etno mreže i australijske i američke ambasade. Reč je o projektu grada Pirota i Sombora na očuvanju pirotskog i staparskog ćilima.

– Nama u Somboru, kao i ovde u Pirotu cilj je da se ovi zanati sačuvaju od zaborava i da se nastavi izrada pirotskog i staparskog ćilima – kaže predsednica Udruženja žena „Zlatne ruke“ iz Sombora Katarina Dmitruk.

UČITELJICE I UČENICE: LJiljana Urošević iz čačanskog Udruženja „Bosiljak“ došla je da nauči osnove izrade pirotskog ćilima.

– Naše udruženje se bavi izradom odeće inspirisane narodnom nošnjom i izradom suvenira. Bavimo se tkanjem, vezom i heklanjem. Nastojimo da očuvamo stare zanate. Ovo je odlična prilika da naučimo i tkanje ćilima. Kolonija je lepo organizovana i zaista se trude da se sačuva zanat koji je pravo blago – kaže ona ona za Danas.

I Udruženje „Misia kreativa“ iz Kladova se trudi da očuva stare zanate, tkanje, izradu keramike i vez, svedoči Nadica Paulesković.

– Ovo je izuzetna prilika. Došle smo sa nekim osnovnim predznanjem o tkanju, ali ovde smo naučile neke tehnike. Rad mora da bude precizan i da se poštuju pravila tkanja i šema. Lepo je što „Damsko srce“ nastavlja tradiciju – kaže Nadica

Za Jasmina Đorđević iz Leskovca, koja do sada nije tkala pirotski ćilim, Kolonija je pravi izazov.

– Htela sam da naučim neke osnove zanata. Kolonija je lepo organizovana. Treba očuvati stari zanati i da mladi nastave tradiciju – kaže Jasmina.

Koloniju su posetili ambasadori Australije, Izraela, Belgije i Indonezije i supruga američkog ambasadora u Srbiji.

– Budućnost ćilima je svetla i jako se radujem što ću kući u Australiju poneti svoju kolekciju ćilima, pre svega pirotski ćilim. Ono što me posebno raduje jeste što na ovoj Trećoj tkačkoj koloniji imamo mnogo više nego ranije žena drugih opština i gradova Srbije koje su došle da nauče neke osnove izrade pirotskog ćilima. Sve ovo zajedno radimo sa Etno mrežom koja dosta čini na ekonomskom osnaživanju žena cele Srbije. Najbolji način da se na tome radi, kao i na očuvanju kulturnog nasleđa, jeste upravo promocija pirotskog ćilima. Htela bih da se zahvalim gradskim upravama Pirota i Sombora koje su iskoračile i dale podršku ženama koje se bave izradom ćilima – kaže australijska ambasadorka DŽulija Fini.

NA ISTOM POSLU: Ambasadorku Izraela u Srbiji Alonu Fišer Kam privukla je odlična inicijativa da se organizuje Kolonija, ali i da se podrži ekonomsko osnaživanje žena i razvoj turizma.

– Postoji velika sličnost i bliskost između naših naroda jer imamo veliki broj naših građana Jevreja koji žive u Izraelu ali su potekli i živeli na ovim prostorima. Pri doseljavanju u Izrael su doneli deo kulture tih prostora. Kulturološki smo jako bliski, a ni geografski nismo tako daleko – kaže za Danas ambasadorka Izraela.

Belgijski ambasador Leo Des je za Tkačku koloniji imao samo reči hvale.

– Kolonija je fantastična zato što vrednuje rad žena koje smo mogli da vidimo, a koji predstavlja umetnost jedinstvenu u Evropi i svetu. Lokalni prosperitet leži u lokalnoj ekonomiji i malim inicijativama kakva je i ova – uveren je belgijski ambasador.

Za predsednicu Etno mreže Violetu Jovanović Kolonija je još jedno dragoceno iskustvo koje je uverava da pirotski ćilim ima budućnost.

– Uz podršku Ambasade Australije povezali smo gradove Pirot i Sombor koji zajedno rade na očuvanju kulturnog nasleđa i na promociji tradicionalnog ćilimarstva. Ovde smo okupili vrsne tkalje iz desetak gradova i opština Srbije. Organizovali smo i likovno takmičenje za decu, jer su ona garant da će se ova znanja i veštine sačuvati. Okupili smo i diplomate koji su došli da podrže naše napore i pokažu koliko poštuju našu tradiciju i nasleđe. Sve ove aktivnosti imaju važnu ekonomsku komponentu jer nam je stalo da žene kroz ove veštine mogu da zarade i da unaprede svoj položaj u sredinama u kojima žive – kaže Violeta Jovanović.

Kao domaćin, gradonačelnik Pirota Vladan Vasić zahvalio je Etno mreži i NALED-u na kvalitetnoj prezentaciji i mogućnosti da veliki broj stranih diplomata vidi ono što se ovde radi i ponovio inicijativu da pirotski ćilim bude sastavni deo protokolarnih poklona Ministarstva spoljnih poslova, kao i da strane ambasade poklanjaju ćilim i da se delo pritoskih tkalja nađe u svim našim ambasadama širom sveta.

– Pomažemo Koloniju i želimo da se sačuva ovaj umetnički zanat. Odvojili smo deo u budžetu da gostima koji dolaze u naš grad poklanjamo ćilim – kaže Vasić.

Gradonačelnik Pirota je siguran da država Srbija i Grad Pirot treba zajedno da pomognu da ovaj zanat bude ekonomski isplativ i da od njega može da se živi.

Očuvati stare zanate

„Vrlo važno je što lokalna samouprava Pirota na nacionalnom nivou sarađuje sa Etno mrežom, NALED-om, ambasadama… To je vrlo važno za očuvanje ne samo identiteta ovog kraja, nego i cele Srbije. Pirotski ćilim je jedan od najlepših proizvoda koji Srbija ima. Učesnice Kolonije u svojim gradovima vode udruženja koja se bave starim zanatima i bore se da se oni očuvaju. Ćilimarski zanat treba da se očuva, ali i da bude izvor prihoda za žene koje se njime bave“, sigurna je direktorka Zadruge „Damsko srce“ Slavica Ćirić.

Ovaj tekst je deo medijskog projekta „Razvoj pirotskih brendova“, koji sprovode „Dangraf“ i list Danas uz podršku Grada Pirota