Ove kao ni prethodnih godina u Šapcu se ne obelažava Prvi maj, Međunarodni praznik rada. Niti je bilo radničkih uranaka niti je bilo svečane atmosfere.
Ne tako davno Fabrika“Zorka“ bila je simbol radništva kao i samog Šapca. Za Prvi maj oragnizovani su uranci u na izletištu u Krivaji ili na Lipovim vodama na Ceru. Prevoz je organizovan sa više od 20 autobusa, a sve to i hranu i piće i zabavne sadržaje plaćala je „Zorka“. No daleko važnije što je „Zorka“ zaista vodila računa o radnicima. Ovde se stan dobijao i posle pet godina staža, pa je tako izgrađeno 2500 stanova u Šapcu a otprilike toliko porodica je rešilo stambeno pitanje izgradnjom kuća za koju su deljeni povoljni krediti.
Za odmor oko deset hiljada zaposlenih bilo je obezbeđeno hiljadu destinacija, pored ostalih Kupari, ili hotel“Argentina“, A klase, ali i Zakopane ili neko drugo odredište u inostranstvu. To je dotirala“Zorka“ pa je čak to bilo jeftinije nego boravak u Šapcu. Stipendije za decu radnika bile su redovne, a društvenom standardu dat je prioritet. Menza je radila u tri smene, sa obezbeđene tri vrste obroka, izgrađen je sportski centar sa zatvorenim bazenom, sportskom halom, fudbalskim i terenima za male sportove.
Fabrički list imao je redakciju od desetak novinara, izlazio dvonedeljno u deset hiljada primeraka. Fabrička biblioteka bila je dobro posećena sa bogatom ponudom naslova.
– Najvažnija je bila atmosfera na poslu. Ovde se sa radošću dolazilo na posao, i svaki posao se odrađivao na vreme. Radilo se u tri smene, a izrazita je bila radnička solidarnost. Ekipa sa posla učestvovala je u gradnji, na primer, porodičnih kuća, a pogotovo kad je trebalo nekome pomoći u nevolji. Plate su uvek bile redovne, 12. i 25 u mesecu, i tada se jednostavno sve pokupuje u radnjama u Pop Lukinoj ulici, a i u gradu. Naravno, i modne kuće „Kluz“ i druge prosto opuste tokom sezonskih kupovina na kredit, kaže Borivoj Nikolić, nekadašnji radnik „Zaštite bilja“.
Ova fabrika namirivala je čak 40 odsto potreba ondašnje Jugoslavije, a u izvozu nije mogla da proizvede plavog kamena koliko je traženo. Proizvodnja u „Mineralnim đubrivima“ iznosila je oko 600.000 tona, a kolone teških kamiona čekale su na isporuku ovog traženog proizvoda. „Obojena metalurgija“ proizvodila je 30.000 tona cinka čistoće 99,99 odsto. Iz ovih fabrika finansirana je izgradnja „Farmacije“, najproduktivnije fabrike lekova u Jugoslaviji, koja je sa 600 radnika obezbeđivala 13 odsto domaćeg tržišta, kao i fabriku „Belih limova“ sa kapacitetom od 120.000 tona. O nivou proizvodnje dovoljno je reći da je samo „Obojena metalurgija“ trošila više struje od grada, a danas cela industrijska potrošnja iznosi manje od deset odsto na području Šapca.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
