Sve poskupljuje, samo optimizam pojeftinjuje 1Foto: Luca Marziale/Danas

Nije laka dilema pred kojom su ove godine centralni bankari širom sveta: Reći ljudima istinu o dubini krize pa izazvati paniku i još veću inflaciju ili širiti optimizam i izgubiti kredibilitet.

Listom, svi su izabrali opciju B.

Nadali su se guverneri da će imati sreće – misleći na početku godine da kovidu već gledamo u leđa i da će uslediti brza normalizacija ekonomskih tokova uz privremen inflatorni udar u periodu prilagođavanja ponude i tražnje.

To je bio period kad je inflacija još označavana „tranzitornom“ – prolaznom.

Onda je došao ruski napad na Ukrajinu čiji se pun ekonomski efekat u početku nije video, jer su se opet svi nadali prolaznom udaru: Rat će kratko trajati, biće lokalnog karaktera, i opet će se stvari smiriti. Uostalom, Rusija je već jednom uzela deo ukrajinske teritorije pa to 2014. nije dovelo do hladnih radijatora u Berlinu i Rimu.

I ovde su monetarne vlasti opet pogrešile: Bombe istina padaju samo po Ukrajini, ali se ekonomsko bojno polje odavno proširilo po celoj Evropi, pa i svetu. Zapadne sankcije Rusiji, kontra-zavrtanje gasa Evropi, blokada izvoza žitarica, sve to je izbrisalo tek afirmisanu frazu „tranzitorno“ iz vokabulara centralnih bankara, i poguralo cenovne indekse ka često neviđenim nivoima.

Onda se i pandemija povampirila, Kina je čitav Šangaj stavila u karantin, i tako pokazala da ni pretpostavke s početka godine nisu bile tačne.

Loša poljoprivredna sezona u pojedinim delovima sveta samo je dopunila horor koji gledamo cele godine.

Za sve to vreme, centralne banke šire veru u oporavak, strahujući da loše vesti ne dovedu do inflatorne spirale.

Ta bojažljivost za posledicu je imala zakasnele reakcije, ali i gubitak verodostojnosti samih monetarnih vlasti, čije projekcije i očekivanja stvarnost demantuje iz meseca u mesec.

U takvoj situaciji centralne banke rizikuju da javnost prestane da njihove izjave uzima za ozbiljno i da monetarni barometar kojim će se rukovoditi u svojim poslovnim odlukama potraži na nekom drugom mestu.

A to je opasna situacija, jer kontrola inflacije u velikoj meri ovisi o kontroli inflacionih očekivanja, a kontrola inflacionih očekivanja u velikoj meri počiva na kredibilitetu monetarnih institucija.

Nije li onda došlo vreme da guverneri sa javnošću podele pravu istinu? Onako kako je to nedavno učinio guverner Banke Engleske Endrju Bejli.

Konačno, inflacija raste pa raste.

Ako je Narodna banka Srbije u junu javno predviđala inflaciju od 10 do 11 odsto za juli, a prošle nedelje smo videli da je ta inflacija zapravo bila skoro 13 procenata, možemo li im verovati kad kažu da će u avgustu krenuti da pada, a za godinu dana biti ispod 4,5?

Trenutak za realnost je sad.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.