Zorana na Grčiću, Šapić na Vesiću

„Stanje u EPS-u rezultat je višegodišnjeg javašluka i ne može se preko noći promeniti“, nastavila je da ređa. „Novac je najmanji problem, problem su lobiji“ koji rade protiv države…

Retko se dešava da čujemo toliko izjava koje su u isto vreme toliko tačne i toliko pogrešne.

Tačne su zato što je to sve istina, a pogrešne jer dolaze od osobe koja je u dva navrata provela tolike godine kao šef tog sektora u kom vladaju taj javašluk, lobiji i razni Grčići. A da to ne bude dosta, intermeco između dva ministrovanja ispunila je mestom potpredsednika Vlade one države u kojoj caruje opisani hohštapleraj.

I sad kaže, to se ne važi, moje kreće sad.

Pa, teško da kreće tek sad, ma koliko simpatija imali prema činjenici da su Zorani do sada, a možda i sada, bile vezane ruke u resoru koji je vodila. Naime, tačno je da ministarka Mihajlović nije htela Grčića. Tačno je i da je u sukobu sa manje-više svim direktorima javnih preduzeća u srpskoj energetici. Tačno je i da bi ona to sve drugačije radila kad bi mogla.

Ali kao ministar ona nema pravo da se žali što ne može. Posle uzimanja funkcije nema kajanja. Ima samo odgovornosti za sve učinjeno i neučinjeno.

Dužnost ministra je ili da bude uspešan ili da ode. Ili da se nametne silama koje odlučuju ili da se povuče. Računa se samo rezultat, a ne otpori koje nije bio sposoban da savlada.

Jer, ako Zorani čak ni njen šef ne veruje, zašto bi joj verovali građani?

Ili možemo reći, evo sad joj veruje. Ali da je tako, niko od direktora koji su pisali ona silna pisma protiv njene zelene strategije više ne bi rukovodio ni vodenicom, a ne javnim preduzećem. I onda pitanje, kako da verujemo da Zorana bar sad može da uradi ono što obećava da će uraditi? Jer Grčića nije smenila Zorana. Grčića je smenilo 100.000 porodica bez struje u sred predizborne zime.

Možda baš zato ministarka sada toliko insistira na inače nespornoj odgovornosti bivšeg direktora najveće pečenjare na Balkanu. Malo iz ličnog zadovoljstva, onako kako Šapić svaki dan nagazi Vesića po nekom drugom prstu, a malo više iz odbrane, da bi Grčićevim „javašlukom“ opravdala svoju potencijalnu nesposobnost da reši probleme sa strujom i gasom. Otprilike onako kako cela ova vlast za sve svoje neuspehe krivi demokrate koji već deset godina nisu na vlasti ili kako u dalekoj Americi Bajden za sve svoje probleme sa inflacijom krivi Putina.

Dakle, ma kolika da je njegova krivica, stalno vraćanje na Grčića polako postaje izlizano, a sa tom izlizanošću, postaje i alarmantno. Iako je on to sve zaslužio.