Da li su specijalni sud, tužilaštvo ili ministarstvo pravde možda pripremili plan za početak procesa u Srtbiji? Razmotrili sve bezbednosne rizike, napravili proračun troškova imajući u vidu prosečnu dužinu trajanja dosadašnjih postupaka za ratne zločine?

U integrisanom nastupu aktuelnog predsednika vlade, budućeg predsednika države i valjda nekakvog kooridnatora bezbednosnih službi, čuli smo da on jeste. I to odluku po pravu i pravdi. Ali po njemu je taj sud umesto sudske doneo političku odluku, šta god to značilo u zemlji koja je 1789. godine iznedrila Deklaraciju o pravima čoveka i građanina. I kao rekacija na to, od zemlje u kojoj se 2017 godine diskutuje o potrebi jasne podele vlasti i nezavisnom pravosuđu, dobijemo političku reakciju. Povlačenje ambasadora na konsultacije i protesne note valjda nisu bile dovoljno političke. Usledilo je zatim demonstrativno napuštanje zasedanja skupštine Saveta Evrope, koji sa Francuskom i njenim sudstvom ima veze samo zbog svog sedišta. Ali anesteziranoj javnosti koja je tako ubedljivo dala poverenje Vučiću, to nimalo nije bitno. Obrazloženje sudske odluke takođe, ili barem ono što je za sada dostupno javnosti. 

Način na koji se izveštavalo o Haradinajevom hapšenju i postupku u Francuskoj, sve one koji se nisu udubljivali, odveo je zapravo na trag da je sud u Kolmaru odlučivao o njegovoj krivici, a ne da je samo procenjivao dokaze, neophodne za početak postupka izručenja. Srbiji je od početka stavljeno do znanja da mora ispoštovati proceduru za izručenje i  uveriti sud da će potencijalno suđenje pred našim sudom biti pravično.

Umesto toga, danima se spekulisalo o žrtvama, svedocima, njemu lično. Vučić, Vulin, Dačić, uz nezaobilaznog Marka Đurića, kao da su se takmičili ko će više puta reći da je Haradinaj zločinac i na taj način praktično zapečatili sudbinu imidža pravosuđa Srbije. Na današnjem performansu u Vladi čitana su detaljna svedočenja žrtvi, kao da je sud u najmanju ruku doneo odluku kojom se negira bilo šta od toga.  Sa druge strane, nismo čuli i ne znamo šta su naši nadležni organi uradili da bi odluka suda bila drugačija. Da li smo dostavili dovoljno dokaza da sud uverimo u integritet našeg pravosuđa, što je zapravo jedina tema ovog procesa?

I naravno da je skoro momentalno kreiran i plasiran narativ po kome se svakome ko se na realan način ophodi prema histeriji, dodeljuje rapsodija epiteta – od izdajnika do Haradinajevog plaćenika. Ne pomažu ni otrežnjujuće konstatacije o stvarnom nivou integriteta pravosudnih organa u Srbiji.

Po većinskim podržavaocima Vučićevog lika i dela, sve je ovo deo velike zavere uperene protiv stabilne, jake, slobodne i kako čusmo, slobodarske Srbije. Srbije u kojoj je opštepoznata činjenica da tužioci i sudovi mogu da rade samo uz politički amin. Jasno je, dakle, da ta većina u Srbiji ne može da zamisli drugačiji način rada sudova, da ne zna kako fukcioniše princip podele vlasti i da je više nego poželjna publika za igrokaze na temu Kosova. Ako je u starom Rimu važilo hleba i igara, u Vučićevoj Srbiji hleba odavno nema, a igre su se pretvorile u svojevrstan ruski rulet životima malobrojnih preostalih Srba na Kosovu. Imajući u vidu realne činjenice iz bliže istorije, na žalost, slutim kako će izgledati završni čin.

Šta će biti dalji potezi vlasti po povom pitanju za sada je nepoznanica. Kao i informacija o tome koliko je većinska vučićevska Srbija spremna da izdrži ruganje sopstvenom zdravom razumu. Jer ako prvi operativac za Kosovo u prajm tajmu državne televizije izjavi: ovde, sa ovog mesta poručujem da nećemo dopustiti stvaranje Velike Albanije, u to mogu poverovati samo oni koji misle da signal RTS-a dobacuje do Tirane. Inače se radi o istoj personi koja se iz spektakularnog freskovoza evakuisala još u Topčideru, nakon zapaljivog pozdravnog govora u polaznoj stanici.

Kako god bilo, loptica je prebačena Prištini, koja će sada pod još preciznijom lupom morati da dokazuje integritet sopstvenih institucija na slučaju Haradinaj. Za to vreme, pravosuđe Srbije nastaviće da se davi u sopstvenom mulju dok većina onih koji su danas besomučno pljuvali državu Francusku i njene institucije, verovatno ne veruje da bi imala pravičan tretman da se kojim slučajem nađe pred pravosudnim organima u procesu u kome je druga strana država Srbija.