Afroditino blago

Utvrđene podvodne rezerve prvog izvora četrdeset kilometara južno od ostrva (već je poneo ime Afrodite), po proceni stručnjaka oko 225 milijardi kubnih metara, vrede stotinu milijardi evra, „a to je samo početak“. Otkriveni rudnik nagoveštava, koliko bogatstvo u dobar čas, toliko i moguće bure u vodama istočnog Mediterana.

Olakšanje – razumljivo – najpre očekuje Kipar, istina, tek za nekoliko godina, koliko je potrebno za početak „gasne berbe“. U vreme opšteg siromašenja, a posebno u poređenju sa finansijskim potopom kopnene grčke braće, komentatori u Nikoziji obilato pišu o „zraku nade“, pošto je raspolućena sukobom grčko – turske zajednice, ostrvska republika – posle decenija napretka juga – prošlih godina iskusila prvu ozbiljnu recesiju.

Rast je 2010. sveden na – kako eksperti beleže – „anemični jedan procenat“, a prošle godine čak na nulu. Izgubljeno je visoko mesto u svetskom rejtingu poverilaca, budžetski deficit 2011. je sa 7,4 odsto ušao u „crveno“, jer EU dozvoljava nepokrivenost najviše tri procenta bruto proizvoda. Zamišljena bar milijarda evra prihoda od gasa godišnje, „što čini trećinu budžeta“ po ekonomisti Kostasu Apostolidisu, opasno je iskušenje – misli njegov oprezniji kolega Zenon Kontolemis: „Veliki izazov da se novac troši pre nego što popuni kasu.“

Javni deficit Kipra dostiže 61 procenat bruto nacionalnog proizvoda, neuporedivo manje od 160 u Grčkoj. Nezaposlenost je svega sedam odsto prema atinskih dvadeset. To deluje umirujuće, ali nije potpuna uteha.

Neprijatnost je što najmanje dve najveće kiparske banke drže obveznice dužnika iz Grčke, pa će – kako se očekuje – morati da otpišu dve milijarde nenaplativih evra. „Ipak, nije tako loše“, misle bolje raspoloženi posmatrači. U bankama leži šezdeset milijardi evra depozita; za obaveze države dobijen je od Rusije zajam od 2,5 milijardi, što je značajna transfuzija finansijskim obavezama, koje prispevaju 2012.

Nestrpljivi planeri već detaljno predviđaju izvoz gasa u Evropu i u Aziju, pominju se gasovodi preko Turske, moguće i ispod mora do grčke obale, ali je to – brzo je izračunato – preskupo, kao i „pakovanje“ u tečno stanje.

Započeto pretvaranje sna u javu već prati „oštro protivljenje Turske zbog jednostranog posezanja kiparskih Grka za podvodnom ekonomskom zonom“, koja po dokumentima UN može da se protegne na dve stotine milja od obale, što je u prethodnim proverama nerava sa Atinom, Ankara isticala kao dovoljan povod za casus belli. Sada je poruka Nikoziji da nema nikakva prava na bilo kakve podvodne rudnike, a Turska „neophodnim merama“ neće dozvoliti ni istraživanje, ni eksploataciju „kako u egejskim, tako i mediteranskim područjima gde se preklapaju prava na nerazgraničena podvodna bogatstva“.

Na severu Kipra – pominje agencija UPI – u 2011. je stacionirana eskadrila turskih aviona F16. Dodaje se da je prethodnih meseci izraelsko vazduhoplovstvo imalo zajedničku vežbu sa grčkim, kopnenim pilotima. Uz to, kiparski Famagusta gazet, oslanjajući se na izraelskog armijskog sagovornika, beleži da Jerusalim istovremeno „ostaje otvoren za kravljenje svojih zamrznutih odnosa sa ranijim vojnim saveznikom Turskom i želeo bi da Ankaru pozove da učestvuje u velikoj međunarodnoj vežbi avijacije, kojoj će 2013. biti domaćin.“

Ustaljenim grčko – turskim napetostima, ovom prigodom, priključuje se dalji element. Kipar je sa Izraelom, koji takođe ima svoje sveže otkrivene podvodne izvore, hitro utvrdio partnerstvo u gasnoj groznici.

U Nikoziji se najavljuje moguća zajednička eksploatacija bogatstva u susedstvu. „To je tek početak početka“, piše Sajprus mejl, „za obe zemlje koje imaju malo iskustva u igri sa naftom i gasom“ i zaključuje da će tek meseci i godine koje dolaze jasno pokazati efekat na region, sa svim političkim i strateškim elementima. List prenosi i diplomatsko tumačenje zajedničkog imenitelja: „Obe zemlje su ostrva – Kipar geografski, Izrael politički.“

Dnevnik, koji uživa ugled pouzdanih novina, čitaocima pruža i informaciju da Izrael istražuje raspoloženje Kipra prema izraženoj želji Jerusalima da stacionira svoje vojne avione u bazi „Andreas Papandreu“ kod Pafosa, pozivajući se u tome na izveštaj kineske državne agencije Hsinhua, koja citira neimenovane zvaničnike jevrejske države: „Iz vesti nije jasno da li zamisao podrazumeva stalno prisustvo na ostrvu ili otvaranje baze koja može da pruži logističku podršku izraelskoj avijaciji za vreme operacija u regionu. Mnogi medijski izvori su javili da Izrael i Kipar tragaju za jačanjem odbrambenih veza, kao naporom da zaštite priobalne naftne i gasne interese.“

Afroditino blago je još duboko pod morem.