Krvavi pir prvog dana safara

Taj mesec je – kako stoji u enciklopedijskim priručnicima – dobio ime po prorokovoj gazvi (naredbi za pohod) na nevernika u Safvanu, mestu na jugu današnjeg Iraka, na granici sa Kuvajtom, koji je 623. Muhamedovim muslimanima ukrao stoku sa pašnjaka. Gazva se u kasnijim tumačenjima koristi kao skraćenica „za svaku bitku povezanu sa širenjem islamske teritorije“. Isis je, preuzimajući odgovornost za pariski pokolj, poručio da je u Evropi obavljena „gazva“.

U narastanju nemilosrdnog i brutalnog terorizma, islamska država sa prostora Sirije i Iraka (Isis), nadmašuje mnoge prethodnike, čak i nimalo milosrdnog „roditelja po začeću“ Al Kaidu, a pogotovo, davno osnovanu Muslimansku braću (kao religiozni, politički i socijalni pokret 1928. stvoren u Ismailiji na Sueckom kanalu, koji se nije uzdržavao od ubistava), kao praoca u borbenom islamu. Analitičari ukazuju da je „krvoproliće u Parizu bilo u skladu sa taktikom Isisa o ubijanju bez predomišljanja, suprotno pominjanim uputstvima Al kaide“:

„Ajman al Zavahiri, naslednik Bin Ladena na čelu Al Kaide je odredio svojim operativcima da treba da izbegavaju napade u kojima nepažnjom mogu da budu ubijeni muslimanski civili ili neborci – žene i deca.“ Ćelije Al kaide baš i ne poštuju u potpunosti Zavahirijev komandni savet. Upravo u Francuskoj su početkom godine u magazinu Šarli ebdo, označeni kao bogohulnici, poubijani karikaturisti. Razliku u rukopisu terorista, ipak uporno ponavlja Abu Said al Halabi, inače po rođenju Holanđanin u redovima Al Kaide, tvrdeći da se njegova organizacija „uglavnom fokusira na političke i vojne mete, umesto na civile“.

Profesor međunarodnog prava na američkom Kornel univerzitetu Jens David Ohlin kaže da kod Isisa nema dvoumljenja: „Islamska država je opasna mešavina najkrvavijeg procesa uvođenja zamišljene državnosti i terorizma.“

U početnoj fazi sav takav poduhvat je bio obuzet osvajanjem teritorija u sirijsko-iračkom vakuumu, gde se uvodio takozvani kalifat, sa surovo nametanim ortodoksnim zakonima šarije. Promenu pristupa najavile su sa jedne strane svojevrsne „pokrajine islamske republike“ u Libiji i na egipatskom severnom Sinaju, a zatim široka ofanziva udara na „meke ciljeve“, ne praveći pritom razliku između šiitskih protivnika i sunitskih neistomišljenika, u akcijama po islamskom svetu i sve češće na „bezbožnu Evropu“. Obaveštajne službe Iraka – prema vesti AP-a – upozorile su sve učesnike (posebno detaljno Francusku) koalicije fronta protiv Islamske države o saznanju da je Bagdadi naredio napade na sve zemlje koje se bore protiv Isila u Siriji i Iraku, uključujući Iran i Rusiju – bombama, ubistvima ili uzimanjem talaca. Za operaciju u Parizu, javili su iz Bagdada, učesnici su obučavani u Raki.

Sirijski pakao i iračka paraliza, nesposobnost „spoljnog sveta“ i američko – rusko nadigravanje kako da se savlada zla tvorevina, „krstašima islama“ je dar s neba. Ipak, posmatrači odmeravaju da kalifat al Bagdadija gubi početnu opijenost, ponegde i teren u „obećanoj zemlji“, pa su za domaće potrebe neophodni novi podsticaji i veliki naslovi o krvavim pirovima. Ali, još proletos je Abu Muhamad al Adnani al Šani, glasnogovornik Isil poručivao, kako je preneo Ekonomist: „Želimo Pariz – uz Alahovu dozvolu – pre Rima i Španije, pošto zavijemo u crno vaše živote i uništimo Belu kuću, Big ben i Ajfelovu kulu. No to je dugoročan plan, koji će možda ostvariti naša deca i unuci.“

Jesen je, na žalost, strašnim činom podsetila na njegovu prethodnu lekciju sledbenicima: „Ako možete da ubijete nevernika Amerikanca ili Evropljanina – pogotovo zlobnog i dostojnog prezira Francuza – kao i bilo kog građanina zemalja koje su ušle u savez protiv Islamske države, uzdajte se u Alaha i ubijte ga na bilo koji način: smrskajte mu glavu kamenom, zakoljite ga nožem, pregazite ga automobilom, gurnite ga sa visine, udavite ga ili otrujte.“ Zastrašujuće uputstvo je našlo poslušnike.