Foto: Predrag Mitić

Ona dođe u pamet i kad me na auto-putu pretekne kolona sa pratnjom brzinom većom od dozvoljene… Ili kad iz Ulice kneza Miloša u Beogradu crno vozilo pod pratnjom skrene levo „kod Londona“ u Ulicu maršala Tita, Kralja Milana i ostalih „srpskih vladara“ da bi otišlo do zgrade predsedništva, uprkos tome što s gornje strane, od parka ima obezbeđeno skretanje…

A neizbrisiva scena istovremeno groteskna i dostojna besa izgledala je ovako: džip pod rotacijom sa uniformisanim licima, čini mi se da je bila žandarmerija, idući od Konjarnika Ustaničkom ulicom u Beogradu skreće u Ulicu Vojislava Ilića prema Plavom mostu, po jednom od goreopisanih pravila, dakle kroz crveno. Zaustavlja se naspram kioska ispred „Maksija“ i jedan maskirnouniformisani kupuje četiri plastične boce piva od dva litra i vraća se u vozilo koje ponovo uključuje rotaciju.

Ne znam, a neću pod ehom tadašnjeg besa ni da proveravam da li crne državne limuzine i policijski automobili imaju pravo da idu u kontrasmeru, kroz crveno itd… I da imaju po zakonu, ize’m ti takav zakon.

Ali, ako su ovo pojedinačni primeri bahatosti i bezobzirnosti koja inače postaje dominantan, pa i poželjan društveni i državn(ičk)i model, evo i kako se taj model gradi. Primer je iz iste/slične branše.

Ulica Savska se u visini SUP Savski venac poodavno, posle neke rekonstrukcije širi u više traka od kojih su čak dve-tri ofarbane za skretanje levo. Međutim, godinama je baš preko puta te opštinske policijske stanice neformalni parking, preko dve sirote saobraćajne trake, s tendencijom da povremeno bude i širi. Tu se očito parkira policajstvo i činovništvo koje radi u ovom SUP-u.

Nisam pokušavao, a i ne bih, da recimo kad odem poslom tamo svoj auto parkiram na ovom parkingu. Ili bi me odneo đavo, ili pauk. Po nepisanim pravilima koja se kod nas formiraju u sličnim okolnostima, taj „parking“ iako „divlji“ neki divljaci čuvaju od divljijih divljaka.

Bilo kako bilo – šta imamo ovde: kršenje kakvih-takvih, ma mnogih, pravila bukvalno pred licem (nazovi) zaštitnika zakona. Nepisana, grupna pravila ovenčana moći i silom, jača su od institucionalnih.

Ništa, samo sam to hteo da kažem, da skrenem pažnju na poruku, glas kojim ovaj parking objašnjava još mnoge situacije…

Tako je isto sa dilerima u školama, sa nasilnicima parkiranim na kolovozu pa sve do nasilnika i bezobzirnika i bahatlija „parkiranim“ u zavodima, uredima, ustanovama, načelstvima, institucijama… do najviših. Kojih više i nema, jede ih „parking“…