foto Radenko TopalovićProšle smo subote ovde akcentovali neprestana Vučićeva pojavljivanja na ekranima u kojima najčešće nema ničeg ni novog ni aktuelnog, ali ima obilja graditeljskog i „bedepeovskog“ samohvalisanja.
Među (onim samozvanim, lažnim i „ozbiljnim“) analitičarima, javnim radnicima i opozicionarima mnogo je njih što tvrde da je to „isto kao u Titovo vreme“. Nije, i dapače i naprotiv!
(Inače, zakasneli povratak višepartizma u Srbiju razvio je mnoge zablude o bivšem sistemu. On nije bio idealan, ali je u propagandi pluralizma baziranoj na poređenjima sa socijalističkim samoupravljanjem „sa prljavom vodom izbacivano i dete“ (je l’ beše Marks reko!?).
Pisali smo već – užas Miloševićevog vremena (i) zbog falsifikatorskog naziva njegove partije kao socijalističke, recimo, ovaplotilo se u protivničkom pokliču „bando crvena“. A niti je SPS bio tako crven, niti je partija koju je tobož nasledio baš bila banda.
Taj propagandno-ideološki metež na drugoj strani izazvao je glupe reakcije – „eto vam vaše demokratije i višepartizma“. Pritom su izvitoperenja u realizaciji poistovećena sa samom suštinom demokratije.)
Vučiću verovatno gode teze da se pojavljuje u javnosti često „kao Tito“, budući da i sam lansira ničim nepotkrepljena samouverenja da „gradi više od Tita“.
A pamti li iko, među onima koji još pamte kad se Tito slikao sa ambasadorčadi nebitnih zemalja, pomoćnikovih pomoćnika zamenicima… A tek nesuvisle izjave, svađe sa nekima u drugom ili trećem licu množine koje su primerenije petparačkim filmovima, serijama tipa „Kursadžije“.
A tek – državništvo, pa to je ravno poređenju Liliputanaca sa Titanima, pri čemu ne treba zaboraviti da je u većem delu „Titovog vremena“ i među svetskim državnicima bilo dosta njih uporedivih sa Titanima.
Svet i Evropa danas su prepuni, osim „kopipejst“ populista i autokrata, sitnih ćiftuozno filistarskih „slučajnih“ imena i birokrata na važnim mestima koja su kodifikovana osnivačkim dokumentima najčudnijih imena – okvirni sporazumi, privremeni dogovori, statuti i ustavi.
Biće još primera i poređenja u nastavku. Zasad – sećate li se kad je predsednik naš izjavio kako je u Briselu neke noći „spavao na parketu“.
Zamislite Tita na parketu, ili De Gola (s kojim takođe ima poređenja), za koga je protokol poseta inostranstvu, zbog visine, sadržao produžavanje ležaja. (Sledi još poređenja…)
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
