Eto, upecah se i ja. Zapravo, sad, kad sam nabavio „napredni“ mobilni što „ima svašta“, vidim da sam odavno upecan. Na kucanje uglavnom palčevima – pogodnije mi je samo jednim.
Iako sam, gledajući mlađariju po vozilima javnog prevoza, ulicama, kafićima bio pun neizrečenog gunđanja. I zapitanosti šta se, dođavola, to može (pametno) saopštiti palčevima? I to još kad „lete“ brzinom većom od misli. (Inače, primećujem u ovdašnjem javnom govoru, posebno međ političarima, da i njihove reči prebrzo lete a da uočljivo nisu baš povezane s mislima. Dakle, trend!)
Ponekad, čak čujem imaoce mladih brzih palčeva kako prepričavaju međusobno ono što su upravo „ispalcovali“, pa me i to drži u uverenju kako na integrisano net-nebo odlazi mnogo nesuvislica i podataka koji ničemu niti vrede niti služe. Znam da ima i suprotnih primera. Baš sam nedavno čuo jednog izuzetnog mladića koji se baš time i bavi: kaže, problem pretraživanja tema na internetu koji se mora rešiti uporediv je sa dovoženjem najsitnijeg peska („dunavca“ dodaću, jer, ne zameram mu, znam da on ne zna da se tako zove) šleperima. A na toj gomili treba da nađete samo ona zrnca koja vam koriste. Bez obzira što maltene svima izgleda da je sve lako!
Još kad se na sve dodaju „priprećene“ bolesti kičme – lordoza, kifoza, skolioza (jedan takođe internetski napredan dvadesetogodišnjak kome je ova poslednja boljka konstatovana nije znao šta reč/bolest znači!)
Mnogo čega bi moglo o svemu ovom da se (iz)rekne, ali nekako mi se najefektnijim i istovremeno dilematičnim zaključkom čini – korišćenje mreža, poruke, fejsbučenje, tvitovanje itd. u mnogo čemu je sa stanovišta trajnosti, ali i pismenosti, dubinske poruke uporedivo sa – potpisivanjem palcem. Znate ono – za nepismene. I ako, svakako, nisam potpuno u pravu, bar valja o tome razmišljati.
U svakom slučaju i brojna tehnička pomagala koja nam (kao) olakšavaju komunikaciju nose rizik kojem ovdašnji svet inače često podleže – pogrešno ih upotrebljavaju, uprošćavaju, „budže“… Kad su se, recimo, pojavili šuplji blokovi za zidanje, niko nije vodio računa o tome da preko njih ide i neka vrsta izolacije – svi su ih upotrebljavali za direktno zidanje, čak su ih i proizvođači tako preporučivali.
Poruke i informacije koje razmenjujemo mahom su operisane od ozbiljnosti, dubine i težine. Sedativ za umirivanje savesti! Neću da idem na protest, samo ću da „lajkujem“ poziv, „sviđanja“ (lajk na srpskom) za članke od nekoliko strana stižu sekund pošto su postavljeni…
Brzopletost i lakomislenost: tvitovi laju, vetar nosi. Površnost: što na umu, to na drumu (mreži).
I sad će neko reći, a Tramp npr. On se, eto, odtvitovao za predsednika. Ali, suštinski, njegov će palac biti na delu – tek kad se njime „potpisuje“.
A premudri Srbi dotle na sledeći način nabrajaju efemeralije – jedno, drugo, treće, šta ti ja znam, trista „ku..ca-palca“!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
