Piketi i baba

Ali, ono što sam čitao, čitao sam sa zadovoljstvom. I pomno.

Antimarksisti bi mi možda rekli “ pojeo si g…o!

A ja kažem – bilo je neke vajde, bar za jezik i kritički stil. Ali, o tome nekom drugom prilikom.

I kad je tome tako, razumljivo je da sam se ozbiljno nameračio da pročitam i tu hvaljenu knjigu Tome Piketija o „das kapitalu“ u ovome veku. Međutim, dve dogodovštine onomad u Zaječaru ozbiljno su me poljuljale u ovoj nameri. Računam, ako je suština Piketijeve knjige, kao što vele, o tome kako novi kapitalizam osiromašuje većinu svetskog stanovništva – a mi smo u tome blizu rekorda – onda ono što sam čuo u tamošnjoj gradskoj apoteci sigurno bolje od Tome odgovara na „Srbijičinu“ situaciju.

Elem, ulazi jedan kršni, po prilici četrdesetogodišnjak, od onih iz priče o čupanju konjskih repova i pozdravlja se sa poznanikom, jednim po svemu sličnom njemu. Ispada – istim su „poslom“ u apoteci, kupuju, odnosno participiraju u uzimanju lekova. Ovaj poentira: „Čuvamo babe dok primaju penzije!“

Iz dosetke se jasno čuje i neizgovorena poruka “ a šta posle?! Kad baba više ne bude, a ni posla koga ni sad nemaju. Kad oni postanu dede. A ne budu imali penzija, niti ikog da ih čuva zarad njih. Itd… Hoću da kažem, nema tog Piketija koji će da pronikne u varijante i tendencije siromaštva u našim „dolinama gladi“.

A onda, nešto kao problem lokalne samouprave. I jeste, ali je u „piketijevskoj“ vezi sa prethodnim. U mom selu, a kanda i u drugima, već neko vreme domaćinstva od vodovoda dobijaju opomene da sami očitaju vodomere, potom rezultat odnesu u vodovod da im se obračuna i da plate. Da sami obave deo vodovodnog posla – nešto kao samodoprinos u radu.

Odlučim da se pravim pametan “ pitam najkrupnijeg tamo gde su me poslali, računam on je šef. Šta to znači, zašto vi ne očitate i obračunate, nego opomena. Prvo me slaže, nije bilo nikog kod kuće, na šta kažem da uvek ima nekog jer bar jedno nikud ne ide, a stari su da vire u šahte. Sad sam uporan. On kaže otprilike – s obzirom na situaciju i „kako je rađeno priključivanje“ teško da može da se dovede u vezu ime i identifikacioni broj, a nema ni naziva ulica u selu.

Otprilike, koj mož“ da ji nađe. Krenem da platim i vidim da sam uprkos čitanju Marksa – ispao glup. Pa kako stigne opomena na ime u sanduče, ako se ne zna kuj je koji. Vratim se, a krupni će “ pa to raznosi čovek iz sela. Pa što on ne vodi čitače? „Ma, on treba i da očitava, nego mu ne dozvoljavaju!“

Ti oni koji mu ne dozvoljavaju su taj vodovod, što li ih zove – oni.

Ali eto i „oni“ se dosetili “ dok ima ko da čuva babe, ima ko i da čita vodomere.

Šta li Piketi misli o tome?