Po VES-u si mogao biti artiljerija, pešadija, protivvazdušna odbrana i još svašta nešto, te je očigledno da je i prezime Vesić nastalo od skraćenice VES, jerbo je on i artiljerija i pešadija i protivvazdušna odbrana predsednika Vučića.

Dok je u svojoj mikrosredini, takozvanom Beogradu, Vesić samo artiljerija, što se da primetiti laganom šetnjom centrom Beograda, jerbo se brza šetnja i ne preporučuje zbog komplikacija ortopedskog tipa.

Pa je za razliku od regruta JNA, koji su jedan drugog pitali „Koji ti je VES?“, među Beograđanima, spremnim na svakojaka čuda, u poslednje vreme najčešće pitanje: „Koji ti je Vesić“, kad primete da se neko atipično ponaša, najčešće ko komandant artiljerijskih jedinica đenerala Vučića.

Kada je Jovo Bakić rekao da ćemo predsednika Vučića, a samim tim i Vesića, jednog dana „juriti po ulicama“, ne precizirajući kako će ta jurnjava izgledati, počela je velika rekonstrukcija svih beogradskih ulica na bratskom i neprijateljskom Starom gradu, pošto se pretpostavlja da tradicionalno opozicioni Stari grad, gde se uostalom nalazi i Predsedništvo Srbije, prvi početi da ih juri po ulicama zato što su im tu najbliži.

– Ajd sad da vidimo kako ćete nas juriti po ulicama? – rekao je Vesić i krenuo da parališe ulice namenjene za jurnjavu.

I ko što kaže ona narodna: „Drumovi će poželjeti Turaka, al’ Turaka više biti neće!“, tako je Beograd došao u drugu krajnost: „Drumovi će poželjeti Turaka, al’ drumova više biti neće“. Mi jednu vrstu drevnih Turaka imamo, al’ nam fale drumovi kojih nema.

Crnogorski pesnik Vitomir Vito Nikolić, međutim, odavno je napisao jednu sličnu pesmu, i ona je ko stvorena za onaj dan kada beogradske drumove više neće odokativno uređivati Vesić Goran, zbog koga se čak i Turci bolje kotiraju na top listi omiljenih dosadašnjih osvajača Beograda, od aktuelnih osvajača, zvanih naprednjaci.

Koji na top-listi omiljenih osvajača Beograda zauzimaju stabilno poslednje mesto i tako će verovatno ostati zauvek.

Ta pesma, koja izgleda kao posvećena Beogradu posle Vesića, ide ovako:

Drumovi će poželjet ludaka,

a ludaka više biti neće,

vjekovima za njima će plakat

ojađeno nebo i drveće.

Na gradove udariće trava

i zavesti svoju strahovladu,

svi cvjetovi ostaće bez glava

da bi bili sa travom u skladu.

Neće biti toga ko će smjeti

da posumnja u sve ko do sada,

poput teške omorine ljeti

svijetom će vladati dosada.

I ljudi će poći u povratak,

opčinjeni minulim stoljećem…

Drumovi će poželjet ludaka,

a ludaka više biti neće…