Erupcije letošnjih emocija lagano prekrivaju kopakabanski pesak i amazonsko rašće. Brazilski fudbalski samit klizi u (ne)prijatna sećanja, a deo globalnog loptačkog karavana se preselio u staru, dobru Evropu. Juče je počela – tokom ove sedmice će se nastaviti – besomučna torba kroz kvalifikacione grupe za mesta na kontinentalnom prvenstvu, za dva leta u Francuskoj.
I nanovo gejziri uzbuđenja, mnoga nova selektorska imena uz stara nadanja, akteri letošnjih bajoslovnih transfera, ovoga puta u opremama sa nacionalnim obeležjima, pod pogledima ispod obrva svojih saigrača i nepoverljive svetine u njihovu istinsku vrednost, (bez)razložna očekivanja, radost i tuga, euforija i frustracija…
Obožavani fudbal, u svoj svojoj magiji. Da, baš idealni okvir za iskreni oproštaj sa gospodinom Miletom Kosom (1925), može biti, najvećim intelektualcem i eruditom koje je ovdašnji fudbal iznedrio.
Bio je u mladost osrednji golman (Jugoslavija, Crvena zvezda, Proleter), trener koji je mnogo obećavao (Partizan, PAOK, Čelik) i vrhunski novinar (Fudbal, NIN, Ilustrovana Politika, i televizija SOS kanal) suvereni gospodar stila i besprekorne rečenice sa podmetom, prirokom i, navek, adekvatnim dodacima.
Ali, bata Mile – kako su ga zvale privilegovane kolege i retki prijatelji – je prvenstveno bio neponovljiv čovek. Isključiv u nepristajanju na lavež nesposobne i ničim dokazane gomile, otporan na ujede bahatih i moćnih, uvek samo svoj, bez obzira na cenu koja takav položaj i stav ištu. Zato je njegova objektivna vrednost – i kao fudbalskog stručnjaka, baš kao i reportera, komentatora i televizijskog autora – bila kopljima iznad onoga što su, decenijama, lajavci koji su mu nasrtali na nogavice – uspeli, nažalost, da ispostave ovoj mutavoj i naivnoj fudbalskoj, i svakoj drugoj, gomili sa zajedničkim, od drugih nametnutih, razmišljanja i ponašanja.
Voleo sam njegove emisije na SOS kanalu. Bio je od onih raritetnih domaćina koje je u studiju, nenametljivo, nikad samoljubivo i prepotentno, sa naglašenim poštovanjem prema gostu, demonstrirao enciklopedijsku znanje, obaveštenost i temeljnu pripremljenost i, stoga, tako prečesto, dokazivao sopstevnu superiornost u odnosu na ono što se od njegovih sagovornika, zapravo, očekivalo. Njegova „Sećanja“ ostaju reper i ogledno televizijsko štivo.
Povodom smrti dragog i cenjenog kolege – iskreno verujem – učitelja i primera kojeg bezuvetno treba slediti, na televiziji gde je proveo svoje – tek formalno i nikako drugačije – penzionerske dane, emitovana je emisija od pre trinaest godina, u kojoj je gospodin Kos bio gost. Tolerantni i pun poštovanja, mnogo mlađi kolega Aleksandar Kovandžić je pustio mudroj starini da evocira izuzetno zanimljive sličice iz bogatog mu života. Za pamćenje…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
