Anti-Greta

Poznata jutjuberka je svoje stavove imala priliku da iznese i na “Konzervativnoj konferenciji za političku akciju” (CPAC) održanoj u okolini Vašingtona krajem februara.

Naomi Seibt je inače članica Instituta “Hartlend”, blisko povezanog sa Belom kućom. Potpuno je jasno da je njena uloga da kontrira stavovima najpoznatije klimatske aktivistkinje današnjice Grete Tunberg zbog čega je i dobila nadimak “anti-Greta”.

Sama je izjavila da od “Hartlenda” za svoj angažman dobija “prosečnu mesečnu platu u Nemačkoj”, što iznosi oko 1.900 evra. Potpuno je jasno da Naomi Seibt kritikuje aktivizam Grete Tunberg sa pozicije odbrane interesa krupnog kapitala.

Jednostavno, poziv za veći stepen zaštite životne sredine automatski znači više ulaganja u tehnologije koje sprečavaju zagađenje vazduha i tla što naravno smanjuje profitne stope biznis sektora. A poznato je da su profitne stope jedino što interesuje multinacionalne kompanije, odnosno da predstavljaju suštinu njihovog postojanja.

U pokušaju da se suprotstave sve uspešnijem protestnom pokretu predvođenim Gretom Tunberg zastupnici “tržišnih i individualnih sloboda” iz “Hartlenda” kome mlada nemačka influenserka Naomi Seibt pripada se ne ustežu da  propagiraju potpuno nenaučnu tezu da industrijske aktivnosti najrazvijenijih zemalja na svetu ne utiču na globalno zagrevanje. Korišćenje “prljavih tehnologija” i ignorisanje potrebe za znatno većim ulaganjima u zaštitu životne sredine nego što je to sada slučaj ne samo da mogu izazvati još veće zagađenje već i veoma ozbiljno ugrožava i vitalne prirodne funkcije “Majke zemlje”.

Svestan da bi i u potencijalnoj apokalipsi zbog moći koji poseduje bio privilegovan i zaštićen, krupni kapital za globalno zagrevanje ne mari, ali široke narodne mase ne dele takvo mišljenje. Podatak da su se zastupnici interesa multinacionalnih kompanija u svojoj kontraofanzivi odlučili na formiranje “anti-Greta” identiteta kroz Naomi Seibt jasno ukazuje koliko je sedamnaestogodišnja devojčica iz Švedske uspela da uzdrma lagodnu poziciju svetskog establišmenta.

Njena odlučna kritika odnosa najrazvijenijih zemalja prema klimatskim pitanjima sve češće dobija i antisistemski karakter što nikako ne raduje zapadne političare i finansijske moćnike. Marksistički aktivisti sa jedne, i ekološki predvođeni Gretom Tunberg sa druge strane, približavaju svoje kritike na račun nemarnosti krupnog kapitala prema zaštiti životne sredine.

Ukoliko bi deo levice odbacio predrasude prema Greti zbog njene pripadnosti građanskoj klasi, a ona se pak odrekla svojih utopističkih stavova o avio saobraćaju i zablude da je u aktuelnim uslovima moguće da svi stanovnici planete budu vegani, mogao bi biti formiran veoma jak ujedinjeni front koji bi nenaučnu propagandu “Hartlenda” i sličnih institucija učinio još jalovijom.