Tekst su kritikovali članovi nekih hardkor pank bendova, grupa koje su „prerasle“ pank pa sad koketiraju sa „garažnim“ i „surf“ zvukom kao i autor jedne pank radio emisije. Optužen sam da želim „džaba da ulazim na svirke“, da to isto težim da omogućim grebatorima, da nemam pojma šta je to D.I.Y. etika, da se zalažem da publika “ pije pivo namenjeno bendu“, da je moj stav o besplatnom ulasku na svirku „uperen protiv egzistencije bendova“ i da „pojma nemam sa kakvim se gubicima susreću organizatori koncerata“.

Apsolutno sam siguran da sam platio više karata nego svi oni koji su me kritikovali zajedno. Takođe, stava sam da se na spisak za besplatan ulazak na koncert iz poštovanja i ljudskosti stavlja ekipa benda, znači drugari koji su uz grupu od prvog dana, idu na sve njene koncerte, lepe plakate, pomažu oko organizacije i uvek su u prvim redovima kao podrška i zaštita grupi, kao i oni koji nemaju para da plate ulaz. Kad sam objasnio da D.I.Y. etika (uradi sve sam) nije kada odrediš fiksnu cenu karte već donaciju za ulazak na koncert (kao anarho-pankeri) onda je spočitano kako je i to „glupost“. Ne zalažem se da se ljudi uvode u bekstejdž na velikim festivalima da bi pili pivo namenjeno bendu već da bi upoznali njegove članove koje su došli da podrže. Pivo namenjeno bendu i onako već pije gomila onih koji nemaju veze sa pankom. Takođe ne udaram na egzistenciju bendova već na antipankersku i utopističku dogmu da „svi moraju da plate kartu kako bi bend živeo od muzike“. I na kraju poštujem organizatore koncerata ali isto tako tvrdim da oni moraju da poštuju publiku a ne da izigravaju žrtve koje su u „gubicima zbog scene“.

Klubovi u Beogradu manjim pank bendovima naplaćuju zakup prostora za održavanje koncerata između 150 do 200 evra. Većina ipak dobije salu za 150 evra ili čak manje. Takav pank bend sa sigurnošću može da računa ne na više od 50 prodatih karata. To znači da ako odredi cenu karte od 300 dinara isplaćuje troškove ako je zakup sale nešto ispod 150 evra, a ako je cena karte 500 dinara, bez problema reguliše troškove zakupa sale koja košta oko 200 evra. O kakvim enormnim gubicima pričamo? Poručeno mi je da nekom ko nema para treba da platim kartu. Nije dovoljno što je moj istomišljenik iz objektivnih razloga bez novca već dodatno treba da ga ponizim tako što ću mu javno biti sponzor? Zar nije bolje da mu kažem da je na spisku a onda platim za njega a da ne zna?

NIko ne tvrdi da koncerti treba da budu besplatni već je poenta u jačanju solidarnosti i zajedništva na sceni te da se razbiju sve barijere između benda i publike. Zato ne slušajte „scensku aristokratiju“, stavljajte ekipu na spisak, ne budite nikad profiteri već uvek drugari i pankeri.