gojko vlaovic foto miroslav dragojevicU prevodu, reč je o sumi koja će se izdvajati za održavanje vodovodne mreže u Beogradu. Stručna javnost nije reagovala sa odobravanjem na ovakav potez gradskih vlasti i može se konstatovati da je po tom pitanju sasvim u pravu. Poznato je da su računi za Infostan inače prilično visoki tako da dodatnih 130,68 dinara nikako nije mali izdatak za kućni budžet osiromašenih građana. Naročito ako se zna da je istovremeno sa ovim novim nametom povećana i cena struje, i to u jeku grejne sezone kada se ona najviše troši, a povećana je i TV pretplata. Očekuje se da će u doglednoj budućnosti građanima biti nametnuta i taksa za tretman smeća, preko koje će građani plaćati rad planirane spalionice u iznosu od 550 dinara mesečno. Kad se sve to uzme u obzir dolazi se do zaključka da novim nametima vlast ugrožava egzistenciju Beograđana.
Inače, u donošenju odluke o novoj dadžbini postoje i neke nelogičnosti. Naime, s obzirom da se ova stavka nije regulisala iz džepa potrošača postavlja se pitanje iz kojih sredstava je dosad održavana pogonske spremnost vodovodnog sistema? Da li su ta sredstva potrošena na neke druge namene ili je gradska kasa toliko ispražnjena da su potrebni novi nameti?
Isto tako, po kojoj logici su građani dužni da dodatno plaćaju održavanje vodovodne mreže? Oni već plaćaju račune za korišćenje vode. Ako taj iznos nije dovoljan da pokrije troškove održavanja mreže zbog čega onda gradske vlasti taj problem ne reše taksama koje bi nametnule velikim sistemima koji troše znatne količine vode? U konkretnom slučaju, ne postoji nijedan razlog da gradske vlasti ne zavuku ruku u džep preduzetnika koji inkasiraju enormne profite. Bilo bi daleko racionalnije da bogati snose teret troškova održavanja komunalne infrastrukture umesto osiromašenih građana. Međutim, nadležni su po ko zna koji put pokazali da su im interesi građana nebitni a oni krupnog kapitala apsolutni prioritet.
Gojko, dotakli ste se interesantne teme – kako se pune budzeti, ali mislim da je niste dobro promislili. Mislim da ne postoje ustavne osnove da se „preduzetnicima“ voda skuplje naplacuje samo zato sto ostvaruju veliki profit. Gradjani su pred zakonom jednaki. Mozda bi industrijski potrosaci vode (samim tim i „profiteri“) mogli vise da se „ocepe“ kao i da im se prikljucak na vodovod naplacuje po povisenoj tarifi, ali to nije istovetno vasem predlogu. Nije iskljuceno da takva praksa vec postoji – nisam bas upucena u detalje tarifa BVK. Vas anti-isteblisment pristup ovoj ekonomskoj, i nazalost politickoj temi, bi bio primereniji jednom anrho-pank bendu. I eto predloga: napisite par tekstova na koje bi moglo da se stave neke note. Nasa muzicka scena vapi za otreznjujucim i svezim tekstovima. Dojadise mi oni slinavci i ljigavci koji koji suze rone jer ih je riba sutnula.
Pravo pitanje je kako je formirana cena i koliki su zaista troskovi prerade i odrzavanja vodovoda, a koliko je ovaj namet proizvod bahatosti vlasti koja je radnicima vodovoda prosle godine isplatila 80000 dina solidarne pomoci i zaposlila dodatnih 3000 radnika.
Jos bolje, Red buntovnih red ljubavnih pesama bi ipak bio pun pogodak, kao i kod svake gitarske muzike
Znaci ovako:
„Nisu me pitali, gurnuli su svoju ruku u moj dzep,
Otimaju lovu, grabljivim prstima u dzepu mi napravise rupu,
Ali nema veze, čitac vodomera je lep i nije slep,
Pozvao me veceras da dodjem u njegovu šupu.
Je je je …….“
Ako Gojko apruvira, nazvacu pesmu Cesmovaca. Par rifova vec spremno. Veceras pocinju probe u caletovoj garaze. Razvalicemo. 🙂
Koliko razumem odredba /namet je donet u zakonu o naplati potrošene vode. Zakon treba menjati ali očigledno to je svima promaklo kad je donesen. U Kraljevu ovaj novi namet primenjuju od početka ove godine. Inače ovo je povezano sa skorašnjom odredbom o zameni vodomera u svim domaćinstvima.