Pravo na dom

Takav zaključak je nesporno pravedan i potpuno pravilan. Izneta su dva načina na koji bi to moglo da se ostvari. Prvi predlog je predočio predstavnik organizacije A11 koji je naglasio da se zakonski mora regulisati da se svakom ko izgubi stan zbog dugovanja ili nekog drugog razloga obezbedi alternativni smeštaj. Predstavnica Združene akcije „Krov nad glavom“, je pak istakla da niko ne sme da bude izbačen iz svog doma ako nema drugi smeštaj u kome bi mogao da živi.

Oba predloga su prihvatljiva i realno izvodljiva. Jedini uslov da do ostvarivanja jedne ili druge iznete ideje dođe je da ih nadležni u državi prihvate i pretoče u zakonska rešenja.

Neko će se zapitati zbog čega je država dužna da rešava stambene probleme bilo kome?

Pod brojem jedan, pravo na život je osnovno ljudsko pravo a njega je nemoguće ostvariti bez krova nad glavom.

Pod brojem dva, država je tu zbog građana. NJen zadatak je da štiti interese naroda čijom voljom dolazi na vlast a ne gramzivih banaka i drugih predstavnika krupnog kapitala.

Pod brojem tri, ako novac iz budžeta potpuno neracionalno troši na subvencije privatnim poslodavcima, hvali se najnižim poreskim stopama za strane investitore, bankama dozvoljava ostvarivanje najvećih kamata u regionu a privatni sektor oslobađa raznih dažbina sve u cilju ostvarivanja što većeg profit zbog čega bi problem predstavljalo da država omogući da niko ne ostane bez krova nad glavom?

Pod brojem četiri, upravo je vlast ta koja je dovela do toga da je ogroman broj stanovništva nezaposlen ili da ima veoma niska primanja.

Sa druge strane, potpuno je jasno da je aktuelna vlast prijatelj krupnog kapitala a ne radnog naroda je pa je za ostvarivanje iznetih ideja potrebna kritična masa, odnosno objedinjavanje svih postojećih socijalnih borbi.