Uprošćeno ili pogrešno

Tim činom ukida se Bus plus sistem koji je u sprovodio turski Kentkart, pod različitim imenima, od 1. februara 2012. godine.

Malo ko će u Beogradu žaliti zbog otkazivanja ugovora privatnoj firmi koja je više od deset godina zgrtala pozamašan profit samo po osnovu implementacije „Bus plus“ sistema, iako nije učestvovala u prevozu putnika u glavnom gradu Srbije.

S druge strane, to nikako ne znači da je sistem koji je promovisao gradonačelnik Šapić u interesu Beograđana, niti je generalno bolji od Kentkartovog.

Iako Šapić tvrdi da je u novom sistemu naplate karata „građanima sve maksimalno uprošćeno“, u praksi to nije slučaj jer je on prilično zamršen i stvara nedoumicu među korisnicima javnog prevoza.

Ne samo da će biti komplikovan za ljude koji u Beograd dolaze iz unutrašnjosti i inostranstva već će isti slučaj biti i kada je reč o žiteljima glavnog grada.

Naime, postoji veliki broj različitih karata.

Vremenska, dnevna, nedeljna, mesečna, godišnja karta plus objedinjena za obe zone sa posebnom cenom.

Putniku je potrebno najmanje par minuta upoznavanja sa svim postojećim opcijama kada je reč o kartama na stajalištima na kojima su postavljena obaveštenja o tipovima karata, pa onda sledi razmišljanje da li je kupiti na prodajnom mestu, pod uslovom da postoji u blizini, ili pak ući u vozilo uz prethodnu kupovinu karte SMS porukom, što dodatno oduzima dragoceno vreme.

A putnici u gradskom prevozu su uglavnom u žurbi.

Takođe, nigde se ne navodi mogućnost kupovine pojedinačne karte u vozilu kod vozača. Takva opcija je jednostavnija nego bilo koja od ponuđenih u Šapićevom modelu naplate karata u javnom prevozu.

Isto tako, zbog čega je ukinuta mogućnost da se pretplatna karta, ali i druge kupuju dopunom na kiosku?

I ta opcija je znatno efikasnija od rešenja koja je smislio Šapićev tim.

Postavlja se i pitanje da li je i dalje moguće kupiti pretplatnu kartu za 15 dana, jer kada su na odmoru zaposlenima nije nužno da je pazare za ceo mesec.

Ne postoji razlog da se osobe starije od 65 godina zamaraju odlaskom do opštine kako bi dobile doživotnu besplatnu kartu kada kontrolor lako može da utvrdi godinu rođenja putnika pregledom njegovih dokumenata.

Sumnja da će to što će komunalna milicija sprovodi kontrolu karata dovoditi do konfliktnih situacija izaziva opravdanu zabrinutost javnosti.

Umesto da novac za njega izdvajaju građani, javni prevoz bi mogao da se finansira iz taksi koju bi plaćale firme – ekstraprofiteri, a takvih je u Beogradu mnogo, što je inače slučaj u velikom broju gradova sveta.

Na taj način javni prevoz bi bio znatno jednostavniji, ali i pravedniji u odnosu na Šapićev model.

Ipak, naprednjačke vlasti su servis interesa krupnog kapitala, a ne građana te se stoga o ovoj ideji nauštrb profita preduzetnika jednostavno u Gradu i ne razmišlja.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.