Ortački optimizam

Samo ona može da bupne ako najavi iznenadnu posetu, razaznaje se iz njene poruke! Što je više neki njeni iz buldožer stranke napadaju sve mi je simpatičnija ali ipak nedovoljno da bih zanemarila „crony kapitalizam“, dakle, burazerski kapitalizam koji zastupa. Za sanaciju autoputa, koji se sroljao pre nego što je proradio – a nije proradio jer su ga započeli „žuti“, sa crvenim Mrkonjićem do 2012. godine koji je završio 80 odsto deonice – višestruki iznos popravke od dodatnih 9 i po miliona dolara pašće na teret građana. Za popravku kritičnog dela u dužini od 2 i po kilometra odgovorni su „Putevi Srbije“, tvrdi Mrkonjić, a Zorana Mihajlović krivi njega jer su korišćeni loši materijali. Ovo je paradigmatična priča, o bivšim i sadašnjim buraz varijantama i kladim se da „Putevima Srbije“, sa v.d. direktorom, Drobnjakom, koji može junački da popije i deset rakijica dnevno, prema svedočenju Aleksandra Vučića, neće zafaliti ni dlaka sa glave. Jer, ako ništa drugo onom seljaku je u rekordnom roku izgradio kilometar asfaltnog puta do kuće, kako mu je predsednik obećao. Od čijih para eeee ne zna se, ali oseća se!

Pet godina je bilo potrebno da se „otkrije“ obrušiteljska saga na relaciji Ub – Lajkovac, kao što je verovatno da javnost nikada neće saznati da li je bila trula rešetka na novom Žeželjevom mostu kod Novog Sada, kroz koju je propao i usmrtio se jedan radnik.

U predoziranoj srpskoj tranziciji, građevinska mafija je postalo opšte mesto i primer bogaćenja. Od predviđenih materijala za gradnju, polovinu je krala i preprodavala toj istoj državi koja joj je pod privilegovanim uslovima dodeljivala posao a pojedinci su se, naravno, procentualno ugrađivali prema značaju. Sada je opšte mesto da Srbija nema građevinarstvo, priznao AV, iako se očekivao neimarski procvat na osnovu njegovih obećanja o gradnji stanova, ali i dalje ima mafiju. Male burazerske firme koje se osnivaju prema potrebi, za podizvođačke radove sa po jednim zaposlenim i gomilom angažovanih prekara na crno, a glavni izvođači radova se traže u inostranstvu, od građevinskih giganata kakve je imala Jugoslavija i Srbija a koji su potpuno uništeni, iz navedenih, ortačkih, razloga.

Sećate li se priče o aflatoksinu u mleku? Kada se otkrilo da iz profitnih razloga Srbija više nije spremna, kao pre, da primenjuje oštre evropske standarde po kojima koncentracija ovog otrova ne sme da pređe 0,05 mikrograma?! Novim pravilnikom je ozakonjena mnogo veća koncentracija od 0, 25 odsto po litru. Ozakonjenje nezakonitog, kao ono o nelegalnoj gradnji, postao je manir vladajuće klase, po istoj matrici i burazerskom principu.

Neposredno posle rata Čanak je napisao priču o prelepim vojvođanskim njivama koje su seljaci, u nedostatku potrebnih pesticida, prskali bojnim otrovom i ptice su kako zobnu zrno ili vlas, padale mrtve. E to isto se dešava ovih dana u okolini Vršca, i nije prvi put i ko zna koliko puta smo gledali pomor ribe u rekama zagađenim otrovnim otpadom a da nikada ne saznamo ko je odgovoran. LJudima treba malo više vremena, nego pticama, da skončaju a već boluju od „epidemija“ koje se uspešno leče u uređenim zemljama. I u njima ima crony kapitalista ali ih zakon tera da budu socijalno odgovorni.

Godinama se govori o štetnosti mini-elektrana i o njihovom, pogubnom uticaju na prirodnu sredinu. Ma koliko se nadala da će izgradnja čak osam stotina, biti, barem, prepolovljena, zbog akcije koju su pokrenuli neposlušni građani, u ovom trenutku, da bi zaštitili Staru planinu i rezervate prirode, svesna sam da nema ko da ih čuje jer ortački ugovori su važniji od svega.

Imajući u vidu kako olako donose „istorijska“ rešenja, u ekskavator , buldožer ili ti bager stranci Esenesu, ko zna šta još planiraju? Pominje se rušenje Marakane, kao da nema prečih poslova, ali u ortačkom, crony, kapitalizmu glavnu reč ima ortak koji je možda namerio da kupi i Zvezdu pa cela stvar, možda, ide u paketu. Kao Beograd na vodi, Er Srbija, koncesija Nikole Tesle i Niški aerodrom… Da nema Novog Optimizma bila bih pesimista!