Drašković je praktično odbio da se izjasni na pitanja Mesarovića koji predsedava sudskom veću, rekavši da sam događaj o kome se sudi (atentat na njega) nije bitan, već ono što se dešavalo pre i posle toga.

Bojoviću i Vladimiru Milisavljeviću, koji su od prošle godine u pritvoru u Španiji, kao i Milošu Simoviću i Sretku Kaliniću, koji su 2010. otkriveni u Hrvatskoj, sudi se za pokušaj ubistva Draškovića 31. oktobra 2004. Tada je ubijen Draškovićev telohranitelj Dejan Živančević. Okrivljeni su takođe i za pokušaj ubistva Zorana Nedovića Šoka 26. jula 2004, koji je takođe danas svedočio, te ubistvo njegovog telohranitelja Milutina Jovića, kao i Branka Jeftovića Jorge 31. oktobra 2004.

Svedok Drašković: To što je meni bitno, ovaj sud ne interesuje. Mene ne interesuje ko je pucao. Šta ću vam ja za to? Oni se međusobno cinkare, sve to imate.

Sudija Mesarović: Svedok ste pod zakletvom i dužni ste da ispričate svoju priču.

Svedok Drašković: Ja sam propao, gospodine sudija. Sam događaj nije bitan. Ili bolje da kažem, postoje događaji koji su mu prethodili, i koji su možda bili posle toga, koji su bitniji. Sud se time ne bavi. A to je, recimo, s kime su oni bili u kontaktu, kako su znali gde ću ja da budem i da idem sa aerodroma… Koliko vam je stalo da saznate istinu, toliko daleko ćete ići.

Sudija Mesarović: Ovo je suđenje, i vi kao svedok treba da pomognete da se dođe do istine. Pomoglo bi da kažete čega se sećate.

Svedok Drašković: Prošlo je deset godina i sve slabije se sećam. U dve reči, prosto čuo se pucanj iz auta i auto je nestao. Meni nije bitno ko je pucao. To što je meni bitno, to ovaj sud ne interesuje…“

Ovo je izveštaj lista Danas objavljen 22. januara 2013. sa jednog od suđenja kakvih u Srbiji od uspostavljanja Specijalnog suda ima mnogo i koja, kako je ustvrdio neko veče i advokat Božo Prelević gostujući na TV N1, srpsku javnost ne interesuju. Što je vrlo slično „tezi“ Andrije Draškovića da „koliko vam je stalo da saznate istinu, toliko daleko ćete ići“. Po ljudsko društvo je malo šta opasnije od toga – uverenost da nikom nije stalo da se dođe do istine, sem retkim poremećenim pojedincima koji se možda lažno predstavljaju kao novinari. I da naročito nije stalo onima kojima je posao i profesionalni poziv da utvrde šta je istina.