Naš predsednik zablude liberalne građanske javnosti, koja je ipak najuticajnija, koliko god slaba bila i tako sebe doživljavala, prati kao svetlosni snop česticu. Dakle, uoči je, vrati je nazad i promeni joj smer kretanja kako njemu odgovara. Time je i oživi kao virus koji se širi i koji kači što više ljudi, bilo da ga „uništavaju“ ili se prave imuni.

Zaista, šta briga Vučića kako će ga istorija pamtiti, kada je on proizvodi? Zamislimo, zamišljanja radi da je ovog trenutka sišao sa vlasti i da je recimo Đilasov tabor, objavio tajna dokumenta o kosovskim pregovorima. Prvo, iznenadili bi se koliki bi deo medijske mašinerije Srbije ostao u povezanom vlasništvu ljudi bliskih Vučiću ili njega samog. Samim tim, ostao bi i deo moći da se interveniše u svaku dalju medijsku, ili ako više volite, istorijsku obradu tih zamišljenih otkrića.

Vučić ima dugo praktično iskustvo u takvim operacijama – izdanja „Velike Srbije“ redovna i obimna, nudila su radikalnu postistinu 90-ih, kao i Šešeljeve knjige i potom sva silna radikalna publicistika. Bilo je tih godina, mlađi možda neće verovati, i specijalnih brojeva „Velike Srbije“, u kojima su pisali svi bolji novinari tog vremena za tada pristojan honorar. Tema je bila svima ista – Vojislav Šešelj. Bile su to samo nedeljne novine iz skromnih resursa, kasnije proširene kada je stranka osvojila opštinsku vlast u Zemunu i Zemunskim novinama. Koliko se to u međuvremenu promenilo i kakvim je sve platformama nadograđeno, treba pojmiti. Istorija zato nije problem, osim u slučaju da Vučić bude potpuni gubitnik u igri moći. On tu igru vodi čitav svoj život, nebitno da li je polje malo ili veliko, da li je to generalni sekretarijat SRS u Francuskoj ulici, zemunska hala Pinki ili Brisel.

Ako želite da vidite rezultate takvog igranja, ne gledajte iz daljine Kosovo, već uživo Beograd na vodi. To je masivno gradilište je opredmećena moć Vučića, mada neki vole da to racionalizuju velikom promenom kolektivne sveti. A to je da su se građani Srbije konačno oslobodili straha od neprijatelja koji dolazi Savom. Mada, istina može biti i da to prosto nikad nije bilo dobro zemljište za gradnju, kao što rđava zemlja postoji bilo gde. I niko nije imao moć da izađe u susret arapskim finansijerima i da gradi kule i gradove po rđavoj zemlji samo da bi se bilo blizu vode. Niko, kao Vučić.