Daj vuku, da se vukujemo

„Miči se, bando. Kada sam pvočitao pvošli tekst pao mi je mvak na oči.“

„Zašto, šta smo pogrešili?“

„Uopšte niste pvavilno pveneli ono što sam govovio. Pisali ste slovo v umesto slova v, kako ga izgovavam otkako znam za sebe! Zato sam vam upao u vedakciju, da to odmah izmenite!“

„Mislite na slovo r?“

„Da, na slovo v mislim, ne pvavite se blesavi. Po njemu sam najpoznatiji, osim po pvesudi za podstvekivanje na vatne zločine. Ima čak i onaj vic, daj vuku. Jel znate taj vic?“

„Nismo sigurni da možemo da se setimo.“

„Slobodan Miloševič mi nudio neke velike pave da udžem u vladu sa njim i ja mu kažem daj vuku, a on meni ‘Ma kojem bve Vuku, ko ga šiša’, a ja mu kažem ‘Ma ne bve, daj vuku da se vukujemo’! Ha ha ha! Eto, ukoliko biste nakavadno pveneli moje veči kao u petak, sada od tog vica ništa ne bi ispalo. Ovako, čitaoci vvište od smeha.“

„U redu, gospodine Šešelj. Budite uvereni da ćemo u ovoj kolumni verno preneti svako slovo koje ste izgovorili.“

„Bolje bi vam bilo, da ne pvodžete kao Šavli Ebdo! Jel se sečate tih pisama koja su vam stizala? Neka od njih sam lično smišljao, dok sam čekao da osnovci dodžu na sajam knjiga da se slikaju sa mojim lešom, pavdon, sa mnom.“

„Bez brige, bez brige. Poslednje što želimo je da prođemo kao Šarli Ebdo, jer nismo dobro transkribovali vaše slovo r.“

„Ne vevujem vam. Neču vam izači iz vedakcije dok ne vidim pvelom teksta. Uz to, očekujem da se navedni intevvjui sa mnom nadžu na pvednjim stvanama, kako dolikuje četničkom vojvodi, a ne zguza.“

„Da, da, kako da ne. Kad ste već ovde, vecite nam… pardon, recite nam, u čemu je tajna vašeg neprekidnog boravka u televizijskim studijima, kad je očigledno da više ne možete da se krećete
samostalno?“

„Tajna je u dobvom kvanu ili viljuškavu, koji bi me podigli i odneli tamo kuda navedim mojim četnicima. Tako sam i kod vas unešen kvoz Dvažin pvozov, pomoču dizalice.“

„Još nešto nas zanima. Da li je istina da vam je stomak toliki jer ste pojeli Vjericu Radetu?“

„Novmalno, to nije tajna. Ali ima jedna caka. Vjevicu Vadetu nisam pojeo, sama je ušla i unutva čuči, čekajuči moje navedženje za napad.“

„Za napad na koga?“

„Koga god. Ona je moja specijalna jedinica, sakvivena u mom stomaku. Ako se nadžem ugvožen ili pvosto poželim nekome da fizički naudim, ja navediim Vjevici, ona iskoči na govnji ili donji otvov i meta se saplete na kovu od banane.“

„Gospodine Šešelj, hvala što ste ponovo svratili na našu zadnju stranu. Potrudićemo se da ovog puta ne napravimo nijednu grešku, kako ne biste ponovo dolazili.“

„Ukoliko me budete ljutili, pvvo što čete sledeći put videti je požav u vašoj vedakciji. A sad, vodim moje četnike u Ivan! Kvan, na poziciju!“

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.