Đofri na vidikovcu

Otišla Đofri u Ovčarsko-kablarsku klisuru, na vidikovac u izgradnji. Ne sećamo se kakav je dan bio, da li sunčan ili oblačan, Đofriju to nije bilo bitno. NJu je zanimalo samo kako da ugodi Sisoliniju i da do odlaska na spavanje ne rešava zadatke teže od dva plus dva.

Na vidikovac su je izveli lokalni SNS funkcioneri, ali kad je trebalo nogom stupiti na staklenu površinu visoko iznad tla, svi stadoše. U majku mu, mislili su, ako smo ovo gradili kao nadstrešnicu u Novom Sadu bogami će neko da strada.

Tako da Đofri je provali, odizanjem obrva, bečenjem očiju, mrštenjem i namigivanjem, oni su se dogovorili sledeće: da bismo bili sigurni da je objekat iole bezbedan, treba pustiti neku budalu da se njime prošeta. Gle, tu je Đofri, mogla bi ona!

Ni ona, ipak, nije bila tolika budala da šeta po objektu koji je na toj visini izgradila Sisolinijeva vlast. Znam šta ćemo, reče pogledom jedan čačanski naprednjak drugom – napićemo je i kad dobije hrabrost zakoračiće na vidikovac. Pa ako padne, nazvaćemo vidikovac po njoj, eto.

Ideja je dobra, odgovori drugi mršteći se, ali se ne slažem sa time da vidikovac treba nazvati po njoj. Zamisli, vidikovac „Đofri“, ko će tu hteti da jede lepinju s pretopom. U pravu si, odgovori namigujući drugi, neka Beograđani nazovu ćacilend po njoj, ona je ionako poreklom odatle.

Zar nije ustaša, upita treći naprednjak, a prvi ga prekori – takve kvalifikacije ni pogledom, kao ni to da voli cure. Dok su se oni dogovarali, Đofri je imala pune ruke posla. Naime, odvezala joj se pertla. Uf, što nisam obukla normalne cipele, pitala se. Ah da, ne umem da ih navučem. Trebalo je da povedem neku od svojih robinja, samo kad bi ih imala.

Oprostite gospođo Đofri, u našem kraju je red da se objekat u izgradnji zalije domaćom rakijom, reče onaj naprednjak čija je ideja bila da Đofri pijana prošeta vidikovcem. Đofri, kojoj ništa što je ljudski nije bilo strano, pa tako ni ekstazi i rakija, reče – ja ću na eks. Drugi naprednjak reče nek nam je bog u pomoći, Đofri navrnu i smesta postade hrabra.

Sad će Sisolini da vidi da smem i ovo, uzviknu i hrabro stupi na vidikovac. Vidikovac krcnu, ali ne puče. Šta ste zinuli, svi za mnom na vidikovac, da po njemu skačemo, dreknu Đofri. Naprednjaci se zagrliše i počeše da je mole za milost.

Ne, samo ne nas na objekat, imamo decu, imamo stanove u Beogradu na vodi. Đofri, međutim, ni da čuje. Svi, mrš na vidikovac, zamumla tako da joj se skoro svako drugo slovo razumelo.

Šta je dalje bilo, saznaćete možda u nekom narednom broju. Pišite u komentarima kako vam se sviđa novi nadimak.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.