Novi Sad - bure baruta 1Foto: Miroslav Dragojević

Ne pamtim tačno kad sam bio u Novom Sadu. U leto 2018, recimo. Ovo okupirano mesto ne privlači me ništa više od okupiranog Beograda. Broj jezivih likova na ulicama i odvratna, napeta atmosfera, u potpunom neskladu sa nekadašnjim simbolom urbanog mira, naterale su me da tamo više ne svraćam.

Naprednjaci, dodikovci, kriminalci, navijači, dileri, glavoseci, upropastili su sve što je Novi Sad nekada činilo Novim Sadom, makar gledano iz ugla beogradskog turiste. Vajb je prvi otišao.

Kada staneš ispred zebre, likovima koji prelaze ulicu iz očiju seva nož kojim su radi nekoga izbosti, tako se meni makar činilo još te 2018. Onda svako malo čuješ da se nešto slično i desilo. Hop, boc. Ili pljas štanglom po glavi.

Ili dečica koja u voziću pevaju „Ne volim te Alija“. Ili izložba mimova nju edž četnika. I Miletove novogradnje s kojih je urlalo navijačko ozvučenje, kada su krajem vanrednog stanja građani lupali u šerpe i lonce sa svojih terasa.

Kad su bile blokade puteva, najozbiljnija sranja u zemlji, mimo šabačkog mosta, događala su se u Novom Sadu. Pa, ipak, Teofil Pančić je tu našao svoj mir, tvrdeći da se pakao Novog Sada ne može porediti sa paklom Beograda.

Poslednjih godina Novosađani se stalno javljaju podkastu „Dobar loš zao“ u želji da prenesemo njihovu borbu za dunavsko priobalje, koje je ista banda kao i ona beogradska naumila oteti za iste namene kao i one beogradske – „Novi Sad na vodi“. E sad, ja nemam pojma gde vam je to. Ne znam ni gde je štrand. Ne znam ni gde je Žeželjev most.

U Novom Sadu Dunav meandrira tako da se uvek izgubim tražeći centar. Znam gde je Petrovaradin. Jel to preko puta? Svakako je tu negde, nije Novi Sad prevelik. Ali je dovoljno daleko od našeg studija da smo mogli samo onako naslepo da navijamo: „Bravo, Novosađani, pokažite da niste jajare kao Beograđani!“

Došlo je juče na red usvajanje Generalnog urbanističkog plana za Novi Sad do 2030, baš na početku najnovijeg talasa vreline koji liže Srbiju. Novosađani su znali da, iako je došlo do izvesnog investitorskog zatišja, njihova borba nije završena, a banda je naumila da ide do kraja, isto onako kako je išla u Beogradu.

I dok su u Beogradu demonstracije bile mirne, a otpor takoreći nikakav, u Novom Sadu je buknulo kao u najgora Vučićeva vremena (inauguracija, 2017 i mlaćenje demonstranata, 2020). Došlo je do makljanja između besnih građana s jedne strane, žandarmerije s druge, privatnog obezbeđenja u belim majicama s treće strane i civila s lisicama, za koje će se najverovatnije ispostaviti da su kriminalci s policijskim značkama, koji su možda odsekli tu i tamo poneku ruku, nogu i glavu, a juče su neometano hapsili.

Rezultat bitke: dok pišem ovaj tekst: jedan otet štit i barem jedan uhapšeni.

Novosađani, Beograd vam maše rukom koja viri iz njegove grobnice. Zavidimo vam na hrabrosti.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.