Privatna groblja, lova do krova

Verovatno ste primetili da se u poslednje vreme umire prerano i na veliko. Ovaj trend je u Srbiji naročito izražen od dolaska Sisolinija na vlast, a što ta vlast traje duže, umire se sve izdašnije. Smrt je u Srbiji toliko dominantno dešavanje, da joj građani već decenijama daju prednost u odnosu na rađanje. Smrt odnosi po jedno Valjevo svake godine, a kad je bila korona, tada smo se baš istakli u umiranju. Bili smo rekorderi kontinenta.

U Srbiji je smrt toliko rasprostranjena, da se danas, kada se s nekim kucnete čašicom rakije i viknete „živeli“ to smatra šalom. Pitanje je dana kada će se u Srbiji prilikom zdravica uzvikivati „Umrli!“ jer to je ono što nas sve čeka, građane Srbije svakako pre nego građane nekih dosadnijih zemalja. Ima različitih načina da se umre, a naša zemlja je jedinstvena na planeti po tome što njeni građani umiru zbog života u njoj.

Srbin ne bi bio to što jeste kada i u smrti ne bi bio preduzimljiv. Pre neki dan je u Vrčinu niklo privatno groblje. Toliko se umire unaokolo da je domaćin, umesto trešanja i ostalog bilja koje u tom kraju raste, počeo da sadi grobove. Uf, kakvo olakšanje za sve koji će u tom kraju uskoro biti mrtvi. Sad imaju gde da budu. Cena je povoljna, a večni mir obezbeđen, sve dok ima ko da plaća grobno mesto.

Kad ponestane para, odnosno rođaka koji će plaćati nečiji privatni grob, pokojnik će biti zatrpan novim pokojnikom, kao i na regularnim grobljima. Kao što je za udžbenike odrađena privatizacija divljih nekretnina, tako bi trebalo privatizovati i privatna groblja. Kakav bi to bio podstrek za regionalni privredni razvoj. Šta će ti šuma, domaćine? Drva iseci, pa ih prodaj, a na njihovom mestu iskopaj stotinu grobova. Popunićeš ih ekspresno, verovatno i sobom, jel čuješ kako kašlješ.

Groblja nisu rezervisana samo za njive, šume i voćnjake. Umire se i po gradovima, mnogo više nego na selu. Vaš soliter ima ravan krov? Zauzmite ga i proglasite vašim privatnim grobljem. Na krovu možete sahranjivati komšije, ali i stanovnike drugih delova grada. Ko god umro, dobro doš’o, samo ako ima da plati. Molim? Pitate kako zatrpavati ljude zemljom na krovu? Ko kaže da morate da organizujete moderno groblje na staromodan način.

Pokojnu klijentelu pakujte u najlon kese i odlažite bez zatrpavanja. Naplaćujte im niže nego grobar sa sela iz prvog dela ovog zanimljivog teksta. Neka mini-groblje na vrhu solitera bude vaš dodatni izvor prihoda, kinta za pljugice. Osim toga, tolike kese zgodno će doći i ako opet krene da prokišnjava. Sad, kad smo rešili problem sa grobljima, možemo polako da pređemo na razmišljanje o mumificiranju. Naučite na internetu kako se to radi i bacite se na pravljenje mumija. One će, kako nam ide, uskoro ostati jedini oblik ljudi u Srbiji.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.