Superhik iz SPS 1Foto: Radenko Topalović

Na predizbornoj konvenciji SPS, nečemu što odavno nije imalo značaja, ali sada ima, zbog udela koji će ova stranka evidentno imati u kreairanju ili opstrukciji kreiranja nove vlade, prošli smo u paralelnu dimenziju, u kojoj sivi ljudi, u sivoj sali, sa crvenim partijskim knjižicama, oplakuju besmrtnog Slobodana Miloševića, ložeći se na poslednjih osam posto koji će nestati iz predizbornih istraživanja.

Sivim ljudima obratio se sivi Dušan Bajatović crvenog nosa i održao vatren govor, koji je ovu dimenziju iz paralelne realnosti pomerio još dalje – u svet stripa „Alan Ford“. Nikada nijedno društvo nije ličilo na taj strip kao ovo, od 2012 do danas, čak ni Italija, kojoj se „Alan Ford“ pre pola veka rugao. Tamo je crvenog nosa, opasan steznikom, leteći pomoću velikog baluna, krao od siromašnih i davao bogatima, antiheroj Superhik.

Bajatović ne mora da krade. On, crvenog nosa, dobija. Dobija preko trideset hiljada evra mesečno. Od nas. I nikome ne daje. Kada članovi internet zajednice žele da prikažu alavost fukncionera, oni na društevnu mrežu okače sliku Bajatovića ili Jorgobanke. Ona je makar guvernerka, pa se nategnutom maštom može zamisliti zašto svakog meseca buldožerima svoju zaradu premešta u sef veličine trospratnice.

Ali, šta je Bajatović? On je funkcioner. Zbir njegovih plata koje dobija za funkcije, koje bi mogao da obnaša i pauk, jer one postoje samo da bi Bajatović imao lovu svakog meseca, dakle zbor njegovih plata je, ponavljam, preko trideset hiljada evra mesečno. Izađe sivi Bajatović, crvenog nosa, sa oko milion evra ličnog dohotka godišnje, puta milion godina koliko je na vlasti, na stejdž.

Publika odlepila. Zubi ispadaju iz glava. Vrišti se poslednjom glasnom žicom. A Dušan, ponesen retkim javnim nastupom, kao jedna od ikona svega što SPS predstavlja svih ovih decenija, započne vatren govor. Opleo je po petom oktobru, jer kakva je to krađa izbora, protiv koje se narod buni. Opleo je po liberalnom kapitalizmu, jer kakav je to izam u kome mora da se radi da bi se zaradilo.

Glas mu sve kreštaviji, sijalice iz osamdesetih počele da pucaju, nos mu sve crveniji, nekako me podseća na Vulina, nisam siguran zašto, to su verovatno ta leva skretanja ka novcima bez trunke uloženog rada i stiže do dramske pauze od jedne sekunde. Kao da su ga upravo probudili iz ružnog sna u kom je morao da drži predizborni govor, a nije mu se ustajalo iz kreveta naredna četiri dana, naizgled pribrani Bajatović, glasom ortaka iz kafane koji se razume u sve, izgovara:

„Ljudi, onaj ko da prednost materijalnom bogatstvu, a zanemari dostojanstvo, taj nije dobar nikome.“ Ovo može da znači samo da Bajatović sebe vidi kao dostojanstvenog. Pošto je SNS na brzinu sklepana i veštački naduvana stranka degenerika, hit kampanje morao je da dođe ispod ovog preiskusnog crvenog nosa.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari