Ubica ptica

„Ciju ci“, razmišljao je naš mišić, „nisam baš srećan što moram da se vratim. Blokaderi su postali opasniji od mačaka. Nikako da ih se ratosiljam, ma, ni broj da im se smanji. Ko me kleo, nije dangubio, ceo ovaj mišiji život je bedan, jadan…“ i sve tako u tom stilu. Hitno je trebalo naći nešto što bi našeg mišića razonodilo, ali šta?
Uživao je u maturantskim uličnim proslavama, pre svega zato što je zaradio solidnu lovu na prodaji zastava sa loknastim Isusom, ‘Ne u EU/NATO’ i ‘Nema predaje’, koje su završile u rukama mališana, koji će koliko prekosutra biti regruti u vojsci, koju će miš poslati da izgine na Kosovu. Kakva divna deca.

Mišić je zatim odskakutao u Orlovat, da vidi šta tamo ima. Bilo je dosadno, mišić je načisto smorio. „Ciju, ciju, ci!“, vajkao se. „Kakva glupa ideja, sto mu mačećih repova! Moram da smislim nešto još bolje!“ Onda je odskakutao na Konjdilomfer TV i najavio veliku manifestaciju, koju će sebi u čast organizovati u Beogradu, na Mišovdan.

Uf, nije ga to uveselilo, kada je izračunao koliko će para morati da stuče ne bi li u Beograd namamio svoje horde. Nije bilo garancije da će ih biti onoliko koliko bi voleo, štaviše, znao je da će ispasti smešan u odnosu na štrokaderski pir na Slaviji. „Dobro, onda ću sebi da podignem jedan veliki baner, na kome će pisati ‘Miš pobeđuje!’, to uvek pomaže.“

U Beogradu je istog dana, nasred palate „Albanija“, osvanuo veliki baner ‘Miš pobeđuje!’ Nije, međutim, prošlo ni petnaest minuta, a pojavio se problem. Blokaderi su i ovog puta upropastili slavlje, izjavivši kako baner sprečava nekakve ptičurine da dođu do mladunaca.

„He he“, trljao je šapice mišić, „baner je ispao dvostruko koristan. Ne samo što podseća one ništarije na to ko pobeđuje, već životno ugrožava ptičurine, koje nijednom mišu dobra nisu donele“. Kako je vreme odmicalo, tako je frka koju su štrokaderi dizali oko banera bila sve veća. Dolazili su ispod palate, cepali baner, vikali da je miš ubica.

„Pticoubica, pa šta! Ciju ci!“, razmetao se mali mišonja pred ogledalom, pumpajući biceps. „Mama će se ponositi sa mnom.“ Dreka je, ipak, postala toliko nesnosna, da je mišić morao da razmisli. Niko ne razume njegovu sreću zbog ubijanja ptica. Glupi ljudi. Ptice će ih jednog dana sve pobiti putem magičnog gripa, a oni tako.

Ne vredi. Mišić je naredio da se baner skine, a da se još dvadeset takvih natrkeči širom Srbije, u nadi da niko neće da primeti gnezda koja se kriju iza njih. Mišić je mogao relativno mirno da spava i delimično spokojan dočeka ovaj ponedeljak.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.